Експлозија — разлика између измена

'''Експлозија''' је брзо увећање запремине и ослобађање [[енергија|енергије]], што је по правилу штетно и обично праћено стварањем високе [[температура|температуре]] и ослобађањем [[гас|гасова]]. Експлозије изазивају [[талас|таласе]] притиска у медијуму у којем се одигравају, по чему се и врши њигова категоризација на ''сагоревања'' или ''запаљења'', ако су ови таласи подзвучни и ''детонације'' ако су таласи надзвучни (такође познати као шок-таласи - јер се прво претрпи удар, па онда чује звук).

 

Најчешћи вештачки експлозиви су хемијски екплозиви, за које је карактеристична брза и јака реакција оксидације која производи велике количине врелог гаса. Барут је први откривени и коришћени експлозив. Друга значајна рана открића на пољу технологије хемијских експлозива су били [[Фридфих Аугуст Абел|Фридрик Аугуст Абелова]] [[нитроцелулоза]] [[1865]]. године и [[Алфред Нобел|Алфред Нобелов]] проналазак [[динамит|динамита]] (стабилизовани [[нитроглицерин]]) [[1866]]. године. Нова генерација експлозива, [[атомска бомба]], је била откривена [[1945]]. године од стране уједињених научника. Године [[1952]]. Америчка армија је развила прву [[Фузиона бомба|Фузиони бомбу]].

 

Експлозије су уобичајене и у [[природа|природи]]. На [[Земља|Земљи]], већина природних експлозиа настаје услед [[вулкан|вулканских]] процеса разних врста. Експлозивне вулканске [[ерупција|ерупције]] се дешавају када лава (магма) долазећи из дубине земље садржи и пуно гаса; смањење притиска до кога долази када лава избије на површину изазива да гас у облику мехурова избија из лаве, резултујући велким повећањем запремине. До експлозија такође долази услед земљотреса.