Војислав Коштуница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
+ hsb |
→Биографија: уклоњена копивио слика, {{чињеница}}, поткресано мало |
||
Ред 19:
==Биографија==
Рођен је [[24. март|24. марта]] [[1944]]. године у [[Београд
У Шумадији, у Коштунићима, под Равном гором и Сувобором је огњиште породице Коштуница. Раније су се Коштунице презивали Дамљановић. Крсна слава им је Свети Архангел Михаило. Јован Дамљановић, прадеда Војислава Коштунице, био је учесник Светоандрејске скупштине из 1858. године, као народни посланик из Коштунића, тада је прозван Коштуница. Из породице Дамљановић је и Анђелија, мајка једног од највећих српских војсковођа, војводе Живојина Мишића.
Војислав Коштуница школовао се у Београду, где је завршио основну школу. Другу београдску гимназију похађао је и матурирао у време када је она већ била пресељена, привремено, у зграду пете београдске гимназије, код ташмајданског парка. Пошто је 1962. матурирао, Војислав Коштуница уписује Правни факултет у Београду. Дипломирао је на Правном факултету у Београду [[1966]]. године, магистрирао [[1970]]. и докторирао [[1974]]. године. За асистента на Правном факултету у Београду је изабран [[1970]]. године, да би четири године касније, у време политичких прогона на Универзитету, морао да напусти факултет. Године [[1989]]. одбија понуду да се као професор врати на факултет. Од [[1974]]. године ради у Институту друштвених наука, а од [[1981]]. године у Институту за филозофију и друштвену теорију као виши научни сарадник и једно време директор. Објављује радове из области [[Уставно право|уставног права]], политичке теорије и [[Филозофија|
Коштуница се осамдесетих година ангажовао на заштити људских права, нарочито у чувеном Одбору за одбрану слободе мисли и изражавања, у којем су се окупили најистакнутији интелектуалци-дисиденти, који су узимали у заштиту сваког ко је, широм Југославије, страдао због свог мишљења и политичког уверења. Један од оснивача [[Демократска странка|Демократске странке]] [[1989]]. године и оснивач ДСС чији је председник од [[1992]].године. Био је народни посланик у Скупштини Србије од [[1990]]. до [[1997]]. године, делујући у опозицији. ▼
▲Коштуница се осамдесетих година ангажовао на заштити људских права, нарочито у чувеном Одбору за одбрану слободе мисли и изражавања, у којем су се окупили најистакнутији интелектуалци-дисиденти, који су узимали у заштиту сваког ко је, широм Југославије, страдао због свог мишљења и политичког уверења. Један од оснивача [[Демократска странка|Демократске странке]] [[1989]]. године и оснивач ДСС чији је председник од [[1992]]. године. Био је народни посланик у Скупштини Србије од [[1990]]. до [[1997]]. године, делујући у опозицији.
Као кандидат [[Демократска опозиција Србије|ДОС]]-а победио је [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] на председничким изборима [[24. септембар|24. септембра]] [[2000]]. године. Коалиција [[СПС|Социјалистичке партије Србије]] (СПС) и [[Југословенска Удружена Левица|Југословенске Удружене Левице]] (ЈУЛ) признала је пораз [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] на првом кругу избора, али захтевајући додатни круг избора. Након тога у [[Србија|Србији]] је дошло до изласка народа на улице па је у том догађању народ "освојио" [[Савезна скупштина|савезни парламент]], [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]], [[Политика (новине)|дневно-политички лист Политика]] итд. Занимљиво је споменути како се Кошутница није кандидовао због властите жеље већ је у опозицијским истраживањима јавног мјења пролазио боље од свих противкандидата. "''Нисам прихватио кандидатуру зато што сам хтио, већ зато што сам морао''", рекао ће након прихватања кандидатуре.▼
▲Као кандидат [[Демократска опозиција Србије|ДОС]]-а победио је [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] на председничким изборима [[24. септембар|24. септембра]] [[2000]]. године. Коалиција [[СПС|Социјалистичке партије Србије]] (СПС) и [[Југословенска Удружена Левица|Југословенске Удружене Левице]] (ЈУЛ) признала је пораз
Функцију председника [[СР Југославија|СР Југославије]] обављао је до фебруара [[2003]]. године. После ванредних парламентарних избора у Србији, одржаних у децембру [[2003]]. године, постао је председник владе Србије.▼
▲Функцију председника [[СР Југославија|СР Југославије]] обављао је до фебруара [[2003]]. године. После ванредних парламентарних избора у Србији, одржаних у децембру [[2003]]. године, постао је председник владе Србије.
Био је члан редакције и главни и одговорни уредник више угледних правних и филозофских часописа, као што су "Архив за правне и друштвене науке", "Филозофске студије", "Филозофија и друштво" и "Теорија". Члан је Српског ПЕН Центра. Од '80. ангажује се на заштити људских права, нарочито у Одбору за одбрану слободе мисли и изражавања. Ожењен је [[Зорица Радовић|Зорицом Радовић]], немају деце.▼
▲Био је члан редакције и главни и одговорни уредник више угледних правних и филозофских часописа, као што су "Архив за правне и друштвене науке", "Филозофске студије", "Филозофија и друштво" и "Теорија". Члан је Српског ПЕН Центра. Од '80. ангажује се на заштити људских права, нарочито у Одбору за одбрану слободе мисли и изражавања. Ожењен је [[Зорица Радовић|Зорицом Радовић]]
==Школовање==
| |||