Манастир Ловница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 23:
:''„Сама се црква сакривала, од тад се Ловница прозвала“'' (Шево, 2002. стр. 120).
По другом предању, манастир Ловница је задужбина [[Стефан Драгутин|краља Драгутина Немањића]] који је као српски краљ (
Такви називи се могу срести и у другим [[Словени|словенским]] земљама, [[Чешка|Чешкој]] и [[Пољска|Пољској]]. Подручје око манастира Ловнице је представљало важну [[Османско царство|турску]] комуникацију из долине [[Спреча|Спрече]] ка [[Сарајево|Сарајеву]], а у непосредној околини могу се пронаћи некрополе са [[Стећак|стећцима]]. Неке од тих некропола украшене с мотивима винове лозе. С обзиром да у овом подручју нису вршена археолошка истраживања, а обнове манастирских зграда у прошлости немају адекватну техничку документацију, разумљиво је да је на данашњим истраживањима ловничке прошлости ускраћено доношење закључака о датирању најраније ловничке цркве.
Ред 48:
Поред [[Турци|Турака]] у литератури се нарочито наглашава опасност од тзв. „софта“ ученика муслиманских вјерских школа који су као вјерски фанатици редовно насртали на хришћане и њихове светиње. То потврђује и податак што га даје натпис изнад врата у [[наос]]у а говори о страху сликара од ових фанатика и насилника. У извору из -{XVII}- вијека о живопису храма спомиње се име ''игумана Прохора'', и то представља прво спомињање [[игуман]]а у манастиру Ловница, јер се Арсеније и Акакије из 1577/78 године спомињу као етарци. Неке историчаре овај податак наводи на закључак да је у то вријеме Ловница била само иметак [[Манастир Папараћа|манастира Папраће]], а не самостални манастир.
Послије неуспјеха [[Аустрија|аустријске војске]], у којој су били и многи Срби, настала је велика одмазда Турака. Страдали су многи манастири [[Србија|Србије]] и [[Босна|Босне]], а неки су и потпуно опустјели. То страдање је задесило и Ловницу гдје су спаљене манастирске ћелије и конаци, а црква је опљачкана, али није горјела. Један запис на црквеном зиду из [[1693]]. године говори да је управо те године цркву обишао владика Висарион, надлежни [[Митрополија дабробосанска|митрополит дабробосански]] (
Записи који су гребани на живопису цркве несумњиво су оштетили живопис, али нажалост представљају једине драгоцјене историјске изворе из тог времена.
Ред 73:
Живописана унутрашњост цркве представља један од најбољих живописа из [[Османско царство|турског]] доба, и свакако је највећа вриједност у њој. Готово у цјелости је сачуван осим на сјеверном зиду гдје је незнатно оштећен. Цркву је живописао, дакле, најбољи сликар тог времена монах [[Зограф Лонгин|Лонгин]], али не до краја па су његов рад довршили Јован, Никола и Георгије.
У живопису монаха [[Зограф Лонгин|
Историчари умјетности у својој анализи кажу да је монах Лонгин у вријеме док је живописао Ловницу достигао пуну умјетничку зрелост гдје се цртеж готово губи, а облик поприма изванредну мекоћу. Наставак његовог рада од стране осталих мајстора карактерише нешто мањи ликовни домет са одликама и традицијом сликарства из области [[Охридска архиепископија|Охридске архиепископије]]. Ловнички [[иконостас]] је дјело монаха [[Зограф Лонгин|Лонгина]] који га је потписао 1577/78. године и представља веома вриједно остварење -{XVI}- вијека.
| |||