Архиепископ српски Данило II — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 27:
Његово световно име пре монашења није забележено, био је пореклом из властелинске породице. Био је у дворској служби код [[краљ Милутин|краља Милутина]] одакле је побегао у [[Кончулски манастир]] код [[Ибар|Ибра]], где га је игуман Никола замонашио и дао ново име Данило. Као јеромонах био је годину и по дана код архиепископа [[Свети Јевстатије II|Јевстатија II]]. После тога је на сабору одржаном у Србији изабран за игумана [[Хиландар]]а. У периоду 1307—1309. Хиландар и [[Света гора]] су трпели нападе [[Каталонска освета|каталонских разбојничких чета]], тада је игуман Хиландара био Данило, у тим околностима више ратник,<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:469656-Srpski-plemic-odbranio-Svetu-goru-od-opsade Српски племић одбранио Свету гору од опсаде („Вечерње новости“, 22. децембар 2013)]</ref> дипломата и управник него монах.
Половином [[1311]]. године изабран је за [[Бањска епископија|епископа бањског]] и долази у Србију где као епископ надгледа завршетак радова на [[манастир Бањска|манастиру Бањска]], задужбини [[краљ Милутин|краља Милутина]]. По завршетку градње, почетком [[1315]]. године, повлачи се у Хиландар. Идуће, 1316. године, долази у Србију на позив краља Милутина, чија је жеља била да Данило постане нови српски архиепископ после смрти [[Свети Сава III|Саве III]] 16. јула 1316. године. Изборни сабор се састајао три пута и тек је [[1317]]. за архиепископа изабран игуман хиландарски [[Никодим I Пећки|Никодим]], Данилов ученик.
Данило је тада изабран за епископа хумског са седиштем у [[Бијело Поље|Бијелом Пољу]], у Саборној цркви светих апостола. Био је присутан када је умро краљ Милутин 29. октобра 1321. године и био на његовој сахрани у манастиру Бањска. Пре тога је 8. фебруара 1314. као епископ бањски био присутан када је умрла његова мајка краљица [[Јелена Анжујска|Јелена]], која је сахрањена у [[манастир Градац|манастиру Градац]].
| |||