Бугарска 2. армија у јужној Македонији је држала линију од Дојранског језера према југоистоку преко језера Лангаза (данашње Језеро Коронија) и Бешика (данашње језеро Волви), па до луке Кавала у Егејском мору. Бугарска војска је бројила 40.000 војника<ref>Hall, Richard (2000). The Balkan Wars, 1912-1913: Prelude to the First World War. Interallied war, ppp. 112</ref><ref>Raphaël Schneider, Les guerres balkaniques (1912-1913), revue Champs de Bataille, n°22, juin-juillet 2008, ppp. 50.</ref>, исцрпљених у борбама из Првог балканског рата. Армијом је командовао генерал Никола Иванов и састојаласе од две дивизије. Грчка војска, под командом краља Константина, имала је девет пешадијских дивизија и једну коњичку дивизију (укупно 120.000 људи). Бугари су заузели одбрамбене положаје код [[Кукуш|Кукуша]]а, а поседовали су и претходно заробљене турске топове који су доминирали равницом. Грци су 3. јула кренули у јуриш уз подршку артиљерије. Уз доста губитака, успели су да заузму бугарске ровове. У међувремену, с леве бугарске стране, Седма (грчка) дивизија је освојила Нигриту, а Прва и Шеста дивизија Лахану. Са десне стране је освојена Ђевђелија и врх Матсикова. Тако је бугарска линија за повлачење код Дорјана била угрожена и Ивановљева армија је започела одступање које је претило да постане неконтролисано.
