Валтер Мајснер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 20:
'''Фриц Валтер Мајснер''' ({{јез-де|Fritz Walther Meißner}}; [[Берлин]], [[16. децембар]] [[1882]] — [[Минхен]], [[16. новембар]] [[1974]]) био је немачки технички физичар.
 
Студирао је механику и физику на [[Технички универзитет у Берлину|Техничком универзитету у Берлину]], где му је докторски ментор био [[Макс Планк]]. Потом се запослио у [[Национални институт за физику и технику|Националном институту за физику и технику]] ({{јез-де|Physikalisch-Technische Bundesanstalt}}) у Берлину. Од [[1922]]. до [[1925]]. године, успоставио је трећи по величини у свету ликвификатор [[хелијум]]а, а [[1933]]. године открио је [[Мајснеров ефекат]],<ref>-{Walther Meißner and R. Ochsenfeld, Naturwissenschaften V21, ppp. 787 (1933).}-</ref> ишчезавање [[магнетно поље|магнетног поља]] код [[суперпроводник]]а. Годину дана касније, позван је да буде председавајући за техничку физику на [[Технички универзитет у Минхену|Техничком универзитету у Минхену]].
 
После [[Други светски рат|Другог светског рата]], постао је председник [[Баварска академија наука|Баварске академије наука]]. Године [[1946]], постављен је за директора прве истраживачке комисије за ниске температуре те академије. Лабораторије су се налазиле у [[Хершинг ам Амерзе]]у до [[1965]]. године, када су премештене у [[Гархинг код Минхена]]. Мајснер је живео сам са своја два пса последњих неколико година свог живота. Умро је у Минхену 1974. године.