Гргеч — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 51 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q166812 (translate me) |
м ispravke; козметичке измене |
||
Ред 33:
== Станиште, распрострањеност и понашање ==
Може живети у најразличитијим стаништима: текућим, брзим водама и спорим – мирним [[река]]ма, у [[језеро|језерима]] и [[мочвара]]ма, па чак и у обалном делу слабо ослањених [[море|мора]]. При дужини од 4 до 7 -{mm}- храни се [[ракови|рачићима]] и [[планктони
У [[Србија|Србији]] тренутно највеће стабилно станиште гргеча је [[Власинско језеро]]. Може се наћи у рекама [[црноморски слив|црноморског]] и [[егејски слив|егејског слива]].
Ред 41:
Свој [[мрест]] обавља на различитим подручјима, па и на разним дубинама, током дана и ноћу, а траје од недељу до месец дана, обично 10 до 14 дана, што умногоме зависи од [[температура|температуре]]. На подручја мреста долазе прво мужјаци, а тек после неколико дана и женке. Оне пливају унаоколо да би привукли мужјаке који их прате - најчешће група од 2 до 5 мужјака. Пред мрест женка обично плива у круг, да би затим лучним савијањем тела и [[контракција]]ма избацила [[икра|икру]] (у року од 5 секунди) у виду дугачке, спирално изувијене траке (дугачке до 2,1 -{m}- и широке 5 до 10 -{cm}-). Женке бандара имају само један [[јајник]], који је настао спајањем првобитна два. Мужјаци, обично по два (са сваког краја траке ка средини - по један), одмах после полагања икре пливају и над траком избацују [[млеч]]. После мреста у времену од око пола сата и мужјаци, а нарочито женке су ошамућени, изгубљеног осећаја за [[равнотежа|равнотежу]], а потом се, полако, потпуно опорављени удаљавају са мресног подручја. Икра после [[оплодња|оплодње]] има [[пречник]] од 2 до 3 -{mm}-. [[Инкубација]] икре траје, у зависности од температуре воде од 8 до 14 дана. Тек изваљена млађ дуга је између 4 и 6 -{mm}-. Оптимална температура воде је 14 степени, јер је тада преживљаваље икре и млађи највеће. После изваљивања, млађ проводи време у мирним деловима приобаља, а како расте, креће се ка отвореној води, у исхрану [[планктон]]ом при површини. Почетком [[лето|лета]], при величини од око 5 -{cm}-, враћа се у приобаље или на дно до дубине од око 3 -{m}- и прелази на исхрану [[фауна|фауне]] дна. Ту борави до касне [[јесен]]и, кад са падом температуре полако одлазе ка дубинама где презимљава. Преживљавање зависи од успеха у исхрани током прве године живота. Њихова брзина пливања и убрзање нису импозантни, те им појединачно већина риба лако умакне, али могу да користе колективни лов у јату.
У [[Србија|Србији]] се [[мрест
== Литература ==
Ред 47:
* Калезић М. 2000. год. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
* Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.
* Чинери, М. 2001. Велика енциклопедија животиња. ИТП „Змај“: Нови Сад.
== Спољашње везе ==
| |||