Демократска Република Сомалија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м ispravke; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{Кутијица за бивше државе ср
| Изворно_име
| Конвенционални_пун_назив
| Уобичајен_назив
| Слика_застава
| Слика_грб
| Име_генитив
| Слика_карта
| Текст_карта
| Текст_испод_карте
| Земља
| Химна
| Површина
| Становништво
| Престоница
| Званични_језици
| Религија
| Валута
| Законодавна_власт
| Тип_владавине
| Владајућа_партија
| Председник
| Премијер
| Ера
| Година_почетак
| Година_крај =
| ▲| Догађај1 = Проглашење
▲| Датум_догађај1 = [[21. октобар]] [[1976]].
▲| Догађај2 = Укинута
▲| Датум_догађај2 = [[26. јануар]] [[1991]].
▲| Догађај3 =
▲| Датум_догађај3 =
▲| Застава_Претходник1 = Flag of Somalia.svg
▲| Претходник1 = [[Сомалија]]
▲| Застава_Следбеник1 = Flag of Somalia.svg
▲| Следбеник1 = [[Сомалија]]
▲| Портал = Историја
}}
'''Демократска Република Сомалија''' је била [[социјалистичка држава]] на [[Рог Африке|Рогу Африке]]. Републику је [[1976]]. прогласио [[Сијад Баре]], председник Сомалије од [[1969]]. године.<ref name="Jdftchoa">J. D. Fage, Roland Anthony Oliver, ''The Cambridge history of Africa'', Volume 8, (Cambridge University Press: 1985),
== Историја ==
Године 1969., у државном удару на власт је дошао генерал Сијад Баре и [[Врховно револуционарно веће]]. Веће је ускоро распустило сомалски парламент и повукло дотадашњи [[устав]].<ref name="Pjdlfw">Peter John de la Fosse Wiles, ''The New Communist Third World: an essay in political economy'', (Taylor & Francis: 1982),
Нова влада је покренула кампање великих јавних радова и описмењавања неуког становништва. Уз остварену национализацију индустрије и земље, Сомалија је успоставила традиционалне везе с осталим арапским земљама и [[1974]]. се придружила [[Арапска лига|Арапској лиги]].<ref name="Frankel">Benjamin Frankel, ''The Cold War, 1945-1991: Leaders and other important figures in the Soviet Union, Eastern Europe, China, and the Third World'', (Gale Research: 1992),
[[Јул]]а [[1976]]. године, Врховно револуционарно веће се распустило, а на његово је место дошла [[Револуционарна социјалистичка партија Сомалије]]. Партија је свој званични марксистички програм прилагодила специфичним условима у Сомалији, тако да се њена идеологија темељила на научном [[социјализам|социјализму]] и [[ислам]]у. Иако је Партија подупирала ситно приватно власништво, она је у суштини била социјалистичка.<ref name="Pjdlfw"/>
У јулу [[1977]]. између Сомалије и [[Етиопија|Етиопије]] избио је [[Огаденски рат]], у којему је Сомалија настојала анектирати регију [[Огаден]], насељену претежито [[Сомалци]]ма. У почетку су сомалске снаге побеђивале и до септембра 1977. Сомалија је контролисала 90% Огадена. Међутим, ускоро је уследила етиопска офанзива владе [[Дерг]], подупрта совјетском логистиком и 20.000 кубанских добровољаца. До [[1978]]. године, сомалске су снаге у потпуности отеране из Огадена. Иако је Сомалија била савезник [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]], након совјетске помоћи Етиопији, Баре је дбацио даљу совјетску помоћ и окренуо се новом савезнику, [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]]. С временом је Сомалија постала земља са највишим бројем редовних војника у [[Африка|Африци]].<ref name="Ramsbotham">Oliver Ramsbotham, Tom Woodhouse, ''Encyclopedia of international peacekeeping operations'', (ABC-CLIO: 1999),
Нови устав у Сомалији донесен је [[1979]]., након чега су одржани избори за народну скупштину. Унаточ томе, [[Политбиро]] Сомалске револуционарне социјалистичке партије је и даље имао стварну власт над земљом.<ref name="Grolierenc"/> У [[октобар|октобру]] [[1980]]. године, Партија је распуштена, а њено је место поново заузело Врховно револуционарно веће.<ref name="Pjdlfw"/> Сомалци су се од [[1980е|1980]]-их све више бунили против Бареове власти, а како се Хладни рат примицао крају, стратешка важност Сомалије је опадала. Влада је ускоро постала тоталитарна, а диљем земље почеле су дејствовати герилске скупине и покрети, подупирани углавном од Етиопије. С временом су ови сукоби [[1991]]. прерасли у [[Сомалски грађански рат]], који траје и данас.
|