Запаљење — разлика између измена

'''Запаљење, инфламација''', ({{јез-лат|inflammatio - „запалити“}}) је збир морфолошких и биохемијских реакција [[везивно ткиво|везивног ткива]] и [[крвни судови|крвних судова]], или биолошки одговор [[организам]]а који се надовезује на примарну промену изазвану оштећењима [[ткиво (биологија)|ткива]] штетним [[материја]]ма, као што су [[патоген]]и, мртве [[Ћелија (биологија)|ћелије]] или друге иритирајуће материје (нпр токсини),<ref name="Ref1"/>. Запаљење као термин подразумева прогресивне промене које се одигравају у оштећеном ткиву, почев од тренутка првобитне повреде до коначног излечења. Према томе запаљење је процес а не стање <ref name="Ref1"/>. Основни циљ ове реакције је заштита организма, или покушај да се уклони штетна материја и започне процес оздрављења ткива.<ref name="KubyImmunology6th">{{KubyImmunology6th}}</ref> Запаљењска реакција је локална реакција, или процес који се одиграва у једној ограниченој области. Зато запаљење никада не може истовремено да захвати читаво тело. Ако неки нпр. токсин захвати читаво тело, тада настаје општи телесни одговор који обухвата нервну и хуморалну реакцију са развојем знатних метаболичких промећаја <ref name="Ref1"/>.

{| class="wikitable" style="text-align:center; margin-left:0.67em; width:230px; float:right;"

 

Разумевање биолошких промена које чине основу ових симптома захтевао је детаљна [[микроскоп]]ска посматрања, за која велику заслугу има пионирски рад ''(Cohnheima, 1882)''. Главна карактеристика акутног запаљења које је он описао у ткиву [[језик]]а и пловне кожице [[жаба|жабе]], потпуно одговара запаљењским процесима у многим различитим ситуацијама код [[човек]]а.

|-

! Дилатација крвних судова !! Повећана пропустљивост крвних судова !! Емиграција леукоцита из крвних судова

|<center>Дилатација крвних судова у оштећеном подручју условљава прво повећан проток крви, мада временом губитак течности из крви доводи до прогресивне редукције њеног струјања. ||<center>Повећана пропустљивост зида крвних судова у току запаљења узрокује накупљање течности богате протеинима, тзв запаљењског ексудата у екстраваскуларном простору.||<center>Емиграција леукоцита из крвних судова у ексудат, чему претходи њихово накупљање дуж унутрашњих површина васкуларног зида (маргинација), обавља се се између ендотелних ћелија, а затим амебоидних кретањем кроз екстравскуларни простор према месту повреде.

|}

Акутно запаљење је у основи васкуларни феномен и све промене које се јављају, укључујући маргинацију и емиграцију леукоцита су последица примарних васкуларних реакција.

 

Ово је предфаза која се догађа одмах након дејства [[агенс (медицина)|агенса]] и карактерише се пролазном [[вазоконстрикција|вазоконстрикцијом]] [[артериола]]. Она је претежно неурогено условљена и за даљи ток запаљења има мали значаја.

 

 

Настаје три до пет [[минут]]а после оштећења, Свој максимум достиже после 5 до 10 минута и затим перзистира. За њу је карактеристична [[хиперемија]], као и повећана пропустљивост [[крвни судови|крвних судова]] са ексудацијом.

 

 

Почиње након 30 минута, достиже максимунм кроз 3 до 4 часа, а затим се полако повлачи и после 6 до 8 часова престаје. Карактеристика ове фазе је такође [[хиперемија]] и [[ексудација]], која је удружена са емиграцијом [[бела крвна зрнца|леукоцита]].

 

Поред тога многе од ових супстанци су повезане серијом интеракција које теже да појачају њихове ефекте на начин означен термином »позитивна спрега«. Контрола је према томе, значајан аспект запаљења, у смислу ограничавања њихових реакција и спречавања спонтаних активација флогистичких фактора који нису неопходни. Уколико ова контрола откаже, јављају се извесна патолошка стања <ref name="Ref1"/>.

{| class="wikitable"

|-

|<center> [[Грозница]] ||IL-1, IL-6, TNF-α, PGE₂

|}

''*C = [[комплементан|комплементи]], LT = [[леукотриен]], PG = [[простагландин]], TX = [[тромбоксан]], PAF = [[фактор активирања тромбоцита]],<br />IL = [[интерлеукини|интерлеукин]], CSF = [[стимулативни фактор колонија]] , HETE = hydroxyeicosatetranoate, TNF = [[фактор туморске некрозе]]''

 

 

Ако акутна инфламација, под дејством штетних агенаса и даље порзистира она прелази у хронично запаљење . Овај процес, карактерише се дугим трајањем инфламације који је некада и више дана, месеци или чак година, и веома често доводи до формирања хроничних рана . Хронично запаљење се карактерише доминантан присуством макрофага у оштећеном ткиву. Ове ћелије су моћни одбрамбени системи тела, али створени токсини који се у тим оштећењима продукују (укључујући и реактивне врсте кисеоника) наносе штету сопственим ткивима организма и погодују даљој инвазији агенаса. Сходно томе, хронично запаљење је скоро увек праћено уништењем ткива.

|-

! Локални фактори !! Системски фактори

| || Лекови (стероиди, токсичне супстанце, интензивно<br />лечење антибиотицима)

|}

== Номенклатура запаљења ==

[[Датотека:Acute Appendicitis.jpg|thumb|200px|Запаљење црвуљка ''([[appendicitis]])'']]

* [[Артроза|Запаљење зглобова]] (arthr'''itis''' )

 

{{reflist|2}}