Запаљење — разлика између измена

== Карактеристике акутног запаљења ==

Још пре неколико хиљада година ''(Celsus, [[30. п. н. е.]] до [[38. п.н.е]])'' је запазио основне или карактеристичне знаке акутног запаљења и означио их као;

Црвенило је последица хиперемије. Центар потпуно развијеног запаљењског огњишта има тамно црвену боју, због успорене крвне струје и јачег одузимања [[кисеоник]]а. Ивични делови су светло црвени јер је овде бржа [[Циркулација крви (хемодинамика)|циркулација крви]], услед мањег оштећења ткива. Како се обично види само ивична зона, а не и центар запаљењског огњишта, област запаљења изгледа светало црвено.

Настаје због повећања количине крви, као и нагомилавања течности и ћелија односно ексудата у ткиву.

Објашњава се активном хиперемијом. Ова промена се јавља само у оним подручјима која су ближе површини тела (кожа, лице, уши, прсти ...) чија је температура нормално испод температуре крви. Што значи да сам запаљењски процес на повећава значајније температуру ткива.

Бол проузрокује притисак ексудата на нерве и оштећењем нерава узрочником, пре свега бактеријским токсинима, као и повећаним ацидитетом (киселошћу) ткива посредством ексудације, нагомилавањем јона калијума због алтернативних процеса и присуством хемијских медијатора запаљења, као 5-хидрокситриптамина и брадикинина.

Напред наведеним променама губитак функције као пети знак додао је ''([[Гален]], [[130]]. до [[200]].)''. Код покретљивих органа губитак функције је најизраженији, због надражаја и оштећења нервних влакана у области запаљења. Како покрети тела изазивају надражај сензибилисаних нерава и узрокују [[бол]]ове, долази до свесног или несвесног избегавања покрета. Смањење функције у паренхиматозним органима, очигледно је проузроковано поремећајем метаболизма ћелија паренхима, при чему важну улогу имају распадни продукти [[протеин|беланчевина]], кисели метаболити и токсини [[бактерија]].