Милан Кучан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 34:
Изабран је за председника [[Савез комуниста Словеније|Савеза комуниста Словеније]] [[1986]]. Под његовим вођством, почело је постепено слабљење комунистичког режима у Словенији и истовремено јачање либерализма и [[плурализам|плурализма]], нарочито након пада [[Берлински зид|Берлинског зида]] [[1989]]. У том периоду, Кучан је унутар [[СФРЈ]] представљао најснажнију опозицију режиму [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] у [[Србија|Србији]], који је тада уживао огромну популарност и у другим републикама СФРЈ.
Тензије и стална међусобна оптуживања државних и партијских руководстава Србије и Словеније довела су до одржавања [[14. конгрес СКЈ|14. ванредног конгреса Савеза комуниста Југославије]] у јануару [[1990]]. На том конгресу, делегација СК Словеније (предвођена Кучаном и [[Цирил
Касније, током [[1990]], Кучан је почео да подржава независност Словеније. Познат је по својој политици мирног преговарања, које је довело до [[Брионски споразум|Брионског споразума]]. Након стицања независности [[1991]], изабран је за [[председници Словеније|председника Словеније]] као независни кандидат, са подршком некадашње Лиге комуниста. Освојио је нови петогодишњи мандат [[1997]], такмичећи се као независни кандидат, и добивши већину гласова у првом кругу, у коме је учествовало седам кандидата.
| |||