Летонска Совјетска Социјалистичка Република — разлика између измена

Након закључења [[Споразум Рибентроп-Молотов|Споразума Молотов-Рибентроп]], [[август]]а [[1939]]. године, у којем су [[Балтичке државе]] ушле у совјетску интересну сферу, [[Москва]] им је, [[25. септембар|25. септембра]], упутила захтев да допусте Совјетском Савезу изградњу војних база на њиховој територији.<ref>The Baltic States: Estonia, Latvia and Lithuania by David J. Smith, Page 24, ISBN 978-0-415-28580-13</ref> Летонска влада је прихватила ултиматум, потписавши споразум [[5. октобар|5. октобра]] 1939. године.

Владе балтичких држава сложиле су се да би, у условима тренутне међународне изолације, пружање отпора Црвеној армији било бесмислено крвопролиће, па су одлучиле да не пружају активан отпор.<ref>The Baltic States: Estonia, Latvia and Lithuania pp. 19 ISBN 978-0-415-28580-13</ref> Већина војске балтичких земаља мирно се предала и допустила Црвеној армији да их разоружа.

Након приступања Летоније СССР-у, генерал [[Иван Серов]] наредио је депортације „антисовјетских елемената из Литве, Летоније и Естоније“. Током ноћи [[13. јун|13]]./[[14. јун]]а [[1941]]. године, 15.424 грађана Летоније депортовано је у логоре и посебна насеља у [[Сибир]]у.<ref>{{Cite book |editor= Elmārs Pelkaus |title= Aizvestie: 1941. gada 14. jūnijā |year= 2001 |publisher= Latvijas Valsts arhīvs; Nordik |location= Riga |language= Latvian, English, and Russian |id=ISBN 978-9984-675-55-68 |oclc= 52264782 }}</ref>

* {{Cite book |ref= harv|editor= Elmārs Pelkaus |title= Aizvestie: 1941. gada 14. jūnijā |year= 2001 |publisher= Latvijas Valsts arhīvs; Nordik |location= Riga |language= Latvian, English, and Russian |id=ISBN 978-9984-675-55-68 |oclc= 52264782 }}