Нова — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м ispravke
Ред 2:
[[Слика:Making a Nova.jpg|мини|десно|250п|Схематски приказ бинарног система у коме се јавља нова: материјал са звезде која препуњава своју [[Рошова површ|Рошову површ]] формира акрециони диск око [[бели патуљак|белог патуљка]] у коме долази до [[Nuklearna fuzija|фузије]] након што температура довољно порасте.]]
[[Слика:Nova cygni 1992.jpg|мини|десно|250п|[[Nova Cygni 1992]]. На слици су централна звезда и облак ширећег гаса.]]
'''Нова''' ({{јез-лат|Nova,}} мн. ''Novae'') је један од најбоље проучених типова еруптивних [[Променљива звезда|променљивих]] [[Променљива звезда|звезда]]. Деле се на обичне нове, рекурентне нове и променљиве налик новим. Патуљасте нове су звезде које често еруптирају и, мада су налик новим, имају одређене посебне карактеристике.<ref name="fundamental">{{cite book |last= Hannu|first= Karttunen |coauthors= Pekka Kröger, Heikki Oja, Markku Poutanen, Karl J. Donner|title= Fundamental Astronomy (Fifth Edition)|year= 2007|publisher= Springer-Verlag|location= Berlin Heidelberg|idisbn= ISBN 978-3-540-34143-7 |page = 286}}</ref>
 
[[Луминозност]] нових при ерупцији скаче рапидно — за 7 — 18 [[Привидна звездана величина|магнитуда]] у току од свега неколико дана. Након овог периода следи постепено опадање сјаја, које може трајати неколико месеци или неколико година. Сјај рекурентних нових се повећава за нешто мање од 10 магнитуда, а патуљастих нових за 2 — 6 магнитуда. Рекурентне нове су периодичне — до ерупције долази на сваких неколико деценија. Код патуљастих нових период између две ерупције је још краћи — од 20 до 600 дана. Повећање сјаја зависи од периода између две ерупције — што је период дужи, ерупција је итензивнија (повећање сјаја изражено у магнитудама је приближно пропорционално [[Логаритам|логаритму]] периода). Могуће је да исто важи и за обичне нове, али је код њих период више хиљада или милиона година.<ref name="fundamental" />
 
Посматрања указују на то да су све нове и патуљасте нове део блиских [[Dvojne i višestruke zvezde|бинарних система]], од којих је једна нормална звезда а друга [[бели патуљак]] окружен гасним диском. Нормална звезда испуњава своју [[Рошова површ|Рошову површ]] и материјал са ње тече ка белом патуљку око кога формира [[акрециони диск]]. Материјал се загрева док не почне [[Nuklearna fuzija|фузија]] [[водоник]]а, и спољашњи омотач буде избачен. Сјај звезде брзо расте, а затим — док се омотач шири — постепено опада. Трансфер материјала се ипак не прекида, тако да после новог периода накупљања материјала са нормалне звезде долази до нове ерупције.<ref name="fundamental" /> У случају када температура довољно порасте да може да дође до фузије [[угљеник]]а у језгру белог патуљка, настаје [[супернова]] типа Ia. У [[галаксија|галаксији]] величине [[Млечни пут|Млечног пута]] се јавља педесетак нових годишње, а једна супернова типа Ia у веку.<ref name="21st">{{cite book |last= Kay|first= Laura|coauthors= Stacy Palen, Brad Smith, George Blumenthal|title= 21<sup>st</sup> Century Astronomy (Fourth Edition)|year= 2013|publisher= W. W. Norton & Company|location= New York — London|idisbn= ISBN 978-0-393-91878-6 |page = 511}}</ref>
 
У [[спектар|спектру]] нових присутне су емисионе и апсорпционе линије ширећег гаса. На основу [[Доплеров ефекат|Доплеровог ефекта]] процењена брзина ширења гаса је око 1000 km/s. Како експанзија тече, тако спектар гаса све више постаје налик на спектар [[Емисиона маглина|емисионих маглина]]. Омотач који се шири се некада може и директно видети на фотографијама нових.<ref name="fundamental" />
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Нова