Сатурналије — разлика између измена

Популарност Сатурналија се наставило у [[3. век|3.]] и [[4. векувек]]у, у време кад је у [[Римско царство|Римском билоцарству]] поддозвољено [[хришћанство|хришћанском]] доминацијом, а могуће је да су неки од његових обичаја утичали на прослављањеначин прослављања [[Божић]]а и Нове године.<ref>[[Mary Beard (classicist)|Mary Beard]], J.A. North, and S.R.F. Price, ''Religions of Rome: A Sourcebook'' (Cambridge University Press, 1998), vol. 2, pp. 124; Craig A. Williams, ''Martial: Epigrams Book Two'' (Oxford University Press, 2004), pp. 259 (on the custom of gift-giving). Many observers schooled in the [[classical tradition]] have noted similarities between the Saturnalia and historical revelry during the [[Twelve Days of Christmas]] and the [[Feast of Fools]]; see entry on "Bacchanalia and Saturnalia," in ''The Classical Tradition'', edited by [[Anthony Grafton]], [[Glenn W. Most]], and Salvatore Settis (Harvard University Press, 2010), pp. 116. "The reciprocal influences of the Saturnalia, [[Yule|Germanic solstitial festivals]], Christmas, and [[Chanukkah]] are familiar," notes C. Bennet Pascal, "October Horse," ''Harvard Studies in Classical Philology'' 85 (1981), pp. 289.</ref>

Сатурналије су доживеле велику реформу [[217. п. н. е.]], после [[битка код Тразименског језера|битке код Тразименског језера]], у којој су Римљани претрпели један од најтежих пораза од [[Античка Картагина|Картагине]] током [[Други пунски рат|Другог пунског рата]]. До тада је овај празник слављен према римском обичају ''-{[[Mos maiorum]]}-''. После читања [[Сибилске књиге|Сибилских књига]], Римљани су одлучили да усвоје „грчке обреде“, увевши жртвовања по грчком обичају, јавне гозбе и сталне узвике ''„-{io Saturnalia}-“'', што су постале одлике овог празника.<ref>[[Ливије|Livy]] 22.1.20; Macrobius, ''Saturnalia'' 1.10.18 (on the shout); Palmer, ''Rome and Carthage'', pp. 63–64.</ref> [[Катон Старији]] је такође писао да су грчки елементи придодати римским Сатурналијама.<ref>Palmer, ''Rome and Carthage'', pp. 64, citing the implications of Cato, frg. 77 ''ORF⁴''.</ref> Римљанима није било страно да [[евокација|обожавају богове других народа]] у нади да ће преусмерити њихову наклоност на себе, а Други пунски рат је изазвао посебан притисак на римско друштво, што је довело до бројних верских новина и реформи.<ref>Palmer, ''Rome and Carthage'', ''passim''.</ref> [[Роберт Палмер]] је тврдио да је увођење нових обичаја у то време било делом мотивисано да се удовољи [[Баал]]у, картагинском богу који је сматран еквивалентом римском Сатурну и грчком [[Хрон (Титан)|Хрону]].<ref>Palmer, ''Rome and Carthage'', pp. 64. For other scholars who have held this view, including those who precede Palmer, see Versnel, "Saturnus and the Saturnalia," pp. 141–142, especially note 32.</ref> Гозбе у којима су господари служили своје робове би по њему потицало од картагинских и афричких заробљеника.{{sfn|Palmer|1997|pp=63–64}}