Политичка странка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Однос државе према политичким странкама: referencirano |
м →Правна природа политичке странке: референцирано |
||
Ред 58:
== Правна природа политичке странке==
Правна природа политичке странке је двострука: она је, с једне стране, удружење грађана, тј. уједињење људи
Као удружење, политичка странка, по правилу, нема својство правног лица, него својство фактичког удружења које располаже ограниченом имовинском самосталношћу. Својство странке као државног органа нарочито долази до изражаја у изборном систему сразмерног представништва приликом гласања по везаним листама, у том смислу што се на њима не могу променити ни имена ни редослед кандидата по листама које су предложиле као организоване групе бирача. Уколико су већа овлашћења политичке странке приликом кандидовања, утолико су мања овлашћења преостала за вршење бирачком телу приликом гласања.{{sfn|Марковић|2006|pp=311}}
Парламентарну групу, по правилу, образују посланици који припадају истој странци у праламенту, ради остваривања заједничких политичких циљева. Али, од овог правила има и одступања у том смислу што парламентарну групу образју и представници различитих парламентарних странака ради испуњавања услова у погледу минималног броја чланова парламентарне групе, који прописује праламентрани пословник. Парламентарна група постаје категорија парламентарног пословника тек првих деценија прошлог века. Штавише, пословници утврђују обавезу припадања парламентарној групи као таквој различите функције у вези с радом парламента (предлагање чланова парламентарних комисија и анкетних одбора, учешће у предлагању дневног реда, у договорима око седница парламента и сл).{{sfn|Марковић|2006|pp=311}}
Основни циљ политичке странске је да освоји и врши државну власт. Освајањем државне власти странка добија прилику да оствари и испуни иделогију и програм странке, што значи да државу подчини странци, односно да држава буде у рукама оних друштвених група које представља странка. Политичка странка врши државну власт на тај начин што на одлучујућа места у државној организацији поставља своје припаднике. Чланови странке, пошто њихова странка освоји власт, као државна службена лица у државним органима, доносе у том својству државне одлуке. Те одлуке истоветне су са страначким одлукама и управо је странка одредила да се оне имају претворити у државне одлуке. Право да то чини странка је добила демократским путем, на изборима на које је изашла да би добила потребну већину ''на законом прописан начин.'' Према томе, легалност политичких странака је њихово битно обележје и оно значи да странка на власти долази изборима и на начин предвиђен постојећим законима. У супротном случају, реч је о револуционарним политичким организацијама (оружаним групама).{{sfn|Марковић|2006|pp=312}}▼
▲Основни циљ политичке странске је да освоји и врши државну власт. Освајањем државне власти странка добија прилику да оствари и испуни иделогију и програм странке, што значи да државу подчини странци, односно да држава буде у рукама оних друштвених група које представља странка. Политичка странка врши државну власт на тај начин што на одлучујућа места у државној организацији поставља своје припаднике. Чланови странке, пошто њихова странка освоји власт, као државна службена лица у државним органима, доносе у том својству државне одлуке. Те одлуке истоветне су са страначким одлукама и управо је странка одредила да се оне имају претворити у државне одлуке. Право да то чини странка је добила демократским путем, на изборима на које је изашла да би добила потребну већину ''на законом прописан начин.'' Према томе, легалност политичких странака је њихово битно обележје и оно значи да странка на власти долази изборима и на начин предвиђен постојећим законима. У супротном случају, реч је о револуционарним политичким организацијама (оружаним групама).
== Историјат ==
Претходница политичких странака биле су групе политичких истомишљеника које су се организовале да би вршиле утицај на државу и обезбедиле победу своје идеје у вези са неким питањем државног уређења и организациојом државе. У Енглеској су таква претходница политичких странака били торијевци и виговци из XVII века, од којих су се први борили за веће краљевске прерогативе, а други против краљевог апсолутизма и за већа права парламента. Торијевци су током XIX века постали Конзервативна странка, а виговци Либерална странка. У XX веку настала је Лабуристичка странка, углавном о трошку Либералне странке, тако да је двостраначки систем очуван.
| |||