ROM — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{сређивање|потребно је додати тагове за избегавање транслитерације}}
▲[[File:ROM .jpg|thumb|ROM - Read Only Memory]]
'''ROM''' [[memorija]] ({{jez-en|Read-only memory|el}} - [[memorija]] iz koje se podaci mogu samo čitati) je vrsta [[memorije]] koja se koristi u kompjuterima i drugim elektronskim uređajima. Podaci skladišteni u ROM memoriji ne mogu biti izmenjeni, ili mogu biti izmenjeni sporo i sa teškoćama, pa se uglavnom koristi za [[firmware]] (softver koji je vezan za specifični hardver i ne zahteva česta ažuriranja).
Линија 10 ⟶ 9:
== Istorija ==
Najjednostavniji tip solid state ROM memorije je star koliko i poluprovodnička tehnologija. Kombinovana logička kola mogu biti udružena da mapiraju n-bitni adresni ulaz na proizvoljnim vrednostima m-bitnog izlaza (look-up tabela). Sa pronalaskom integrisanih kola dolazi [[mask ROM]]. [[Mask ROM]] sadrži rešetku linija reči (adresni ulaz) i liniju bitova(izlaz podataka), selektivno udružene sa tranzistorskim prekidačima i mogu predstavljati proizvoljnu look-up tabelu sa regularnim
U mask ROM-u , podaci su fizički kodirani u kolu, pa samim tim mogu biti programirani samo tokom proizvodnje. Ovo izaziva niz mana:
Линија 18 ⟶ 17:
# Ako je proizvod isporučen sa mask ROM memorijom koja sadrži grešku, jedini način da se ovo ispravi jeste da se u svim proizvodima fizički zameni memorija.
Kasniji razvoj nadoknadio je ove nedostatke. [[Програмабилна само-за-читање меморија|PROM]], pronađen 1956, dozvolio je korisnicima da programiraju sadržaje tačno jednom fizički menjanjem
Sve ove tehnologije poboljšavaju fleksibilnost ROM memorije, osim najznačajnije, cene po čipu, pa će u velikim količinama mask ROM ostati ekonomičan izbor za mnogo godina. (Smanjenje troškova reprogramabilnih uređaja je gotovo eliminisano tržište za mask ROM od 2000.) Tehnologije za ponovno upisivanje su zamišljene kao zamena za mask ROM.
Najnoviji razvoj je [[NAND flash]], koju je takođe izumela Toshiba. Njegovi dizajneri su eksplicitno prekinuli praksu iz prošlosti, navodeći jasno da
=== Korišćenje za skladištenje programa ===
Svaki kompjuter zahteva neki vid stalne memorije (memorija koja sadržava svoj sadržaj nakon prestanka napajanja) za čuvanje određenog programa koji se aktivira kada se kompjuter uključi ili kada počne izvršavanje (proces poznat kao bootstraping ili skraćeno bootovanje). Isto tako, svaki ne-trivijalan računar zahteva neki oblik promenljive memorije za snimanje stanja tokom izvršavanja.
Tipovi read-only memorije korišćeni kao stalno skladište za programe u prvim računarima, kao što je [[ENIAC]] posle 1948. godine(Pre toga nije postojao kompjuter koji čuva programe,već je svaki program morao biti ručno povezan što je moglo da traje danima pa čak i nedeljama). ROM memoriju bilo je lakše koristiti pošto je samo bio potreban mehanizam za čitanje snimljenih vrednosti, a ne menjati ih u mestu, a menjanje je moglo da se realizuje upotrebom grubih elektromehaničkih uređaja (videti istorijske primere ispod). Sa pojavom integrisanih kola 1960. godine ROM i statički RAM bili su implementirani kao niz tranzistora u silikonskom čipu;međutim, ćelija ROM memorije mogla je biti implementirana sa manje tranzistora nego ćelija SRAM memorije, pošto je SRAM memorija koristila flip-flopove,dok
Većina kućnih računara osamdesetih godina skladištila je [[BASIC]] interpreter ili operativni sistem u ROM memoriji pošto su tada drugi tipovi stalne memorije, kao što je magnetni disk, bili veoma skuplji. Na primer, Commodore 64 imao je 64kB RAM memorije i 20kB ROM memorije i sadržao je BASIC interpreter i KERNAL operativnog sistema. Kasnije, kućni ili poslovni računari kao što je IBM PC XT često su sadržali magnetne diskove, i veće količine RAM-a, omogućavajući tako da se operativni sistem učita sa hard diska u RAM memoriju, ostavljajući u ROMusa malo hardverske inicijalizacije i bootloader (BIOS). Ovo je omogućilo kompleksnije i lako ažurne operativne sisteme.
Линија 44 ⟶ 43:
== Tipovi ==
[[
=== Poluprovodničke ===
Линија 50 ⟶ 49:
nemoguće izmeniti njihov sadržaj posle fabrikacije. Drugi tipovi stalne solid-state memorije dopuštaju neki stepen modifikacije:
* '''[[Programmable read-only memory]]''' (PROM), ili '''one-time programmable ROM''' (OTP) memorija može biti programirana
sa specijalnim uređajem zvanim PROM programer. Jednostavnije, ovaj uređaj koristi visok napon da trajno uništi ili napravi
interne veze unutar čipa,pa zbog toga može da se programira samo jednom.
* '''[[Erasable programmable read-only memory]]''' (EPROM) memorija može biti izbrisana izlaganjem jakoj ultraljubičastoj
svetlosti(obično 10 minuta ili duže),onda se ponovo upisuje voltažom jačom nego što je potrebna za rad. Često izlaganje
Линија 61 ⟶ 60:
programiranja prozorčić se obično prekriva da bi se izbeglo slučajno brisanje. Neki EPROM čipovi su fabrički izbrisani pre
pakovanja pa nemaju prozor, a samim ti su efektivni kao PROM.
* '''[[Electrically erasable programmable read-only memory]]''' (EEPROM) je po strukturi slična EPROM memoriji, ali
dozvoljava da čitava memorija ili njeni delovi budu električno izbirasni, zatim električno upisani pa ne zahtevaju da se
vade iz uređaja. Brisanje ili flešovanje je mnogo sporije(milisekunde po bitu) nego čitanje sa ROMa ili pisanje u RAM (u
oba slučaja brzina je u nano sekundama).
** '''[[Electrically alterable read-only memory]]''' (EAROM) je tip EEPROM memorije koja može biti modifikovana po bitu.
Upisivanje je veoma sporo i zahteva veći napon (uglavnom 12V) nego za pisanje. Namenjene su za aplikacije koje zahetvaju
Линија 73 ⟶ 72:
mnogim uređajima EAROM je zamenjen sa CMOS RAM memorijom koja se napaja litijumskom baterijom.
** '''[[Flash memory]]''' (ili jednostavno'''flash''') je moderan tip EEPROM memorije koja je pronađena 1984. Flash memorija
može biti upisana i izbrisana brže od obične EEPROM memorije,a noviji dizajni podražavaju oko 1 000 000 ciklusa pisanja i
brisanja. Moderna [[NAND flash]] memorija efikasno koristi silikonski čip, pa kapaciteti memorije idu i preko 32gb od 2007.
Линија 80 ⟶ 79:
=== Druge tehnologije ===
Postoje i drugi tipovi stalne memorije koji se ne baziraju na solid state tehnologiji integrisanih kola, uključujući:
optički medijum, kao što je cd-rom koji je samo za čitanje (analogno mask ROM-u). CD-R je namenjen za jedno upisivanje, a za mnogo čitanja (analogno PROM-u), dok CD-RW cikluse brisanja i pisanja (analogno EEPROM-u).
==== Istorijski primerci ====
[[
* [[Diode matrix]] ROM, korišćen u računarima šezdesetih godina, elektronskim kalkulatorima i koderima tastatura za terminale. Ova memorija bila je programirana ugradnjom diskretne poluprovodničke diode na odabranim lokacijama između matrične linije reči i linija bitova na štampanoj ploči.
Линија 93 ⟶ 92:
* Core rope, vrsta ROM matrice dioda transofrmatora korišćena kada su veličina i težina bili kritični. Bila je korišćena u NASA/MIT's Apollo Spacecraft kompjuteru, DEC PDP-8 kompjuteru i na drugim mestima. Bila je programirana ručnim tkanjem „žičnih linija reči“ unutar ili van jezgra feritnih transformatora
== Brzina ==
=== Čitanje ===
Iako je relativna brzina RAM protiv ROM varirala tokom vremena, od 2007. godine većina RAM čipova može se brže pročitati od većine ROM memorija. Iz tog razloga ( i da omogući ravnomernu pristup ) , sadržaj ROM-a se ponekad kopira u RAM.
=== Upisivanje ===
Za one vrste ROM memorije koje se mogu elektronski modifikovati, brzina pisanja je uvek mnogo manja od brzine čitanja, i može da zahteva neuobičajeno viši napon, pomeranje jumpera da omogući upisivanje i specijalni komandni kod za zaključavanje/otključavanje. Moderni NAND flash tip memorije postiže najveće brzine upisivanja u ROM tehnologiji, sa brzinom od 15 MB/s (ili 70 ns/bit), omogućavajući da veliki blokovi memorijskih ćelija budu upisivani istovremeno.
== Izdržljivost i zadržavanje podataka ==
Zbog upisivanja forsiranjem elektrona kroz sloj električne izolacije na plutajuću kapiju tranzistora, ponovo upisive ROM memorije mogu izdržati ograničen broj ciklusa brisanja i upisivanja pre nego što izolacija bude trajno oštećena. U ranijim EAROM memorijama, broj ciklusa bio je oko 1000 dok je u modernim NAND flash memorijama i preko 1 000 000, ali ni to nije nikako beskonačno. Ovo ograničenje, kao i cena po bitu, znači da Flash memorija ne može trajno da zameni magnetne diskove u bliskoj budućnosti.
Vremenski raspon u kom ROM ostaje čitljiv nije ograničen ciklusima upisivanja. Zadržavanje podataka u EPROM, EAROM, EEPROM, i Flash memoriji može biti ograničeno curenjem punjenja iz plivajućih kapija u memorijskim ćelijama tranzistora. Curenje je ubrzano visokim temperaturama ili zračenjem. Mask ROM i fuse/antifuse PROM ne podležu ovim efektima, zbog toga što zadržavanje podataka više zavisi na fizičkoj, a manje na elektronskoj stalnosti integrisanog kola(mada je rast osigurača problem u nekim sistemima).
== Sadržaj image-a ==
Sadržaj ROM čipova u ketridžima video igračkih konzola može biti izdvoje specijalnim hardware-om ili software-om. Dobijeni memorijski dump fajlovi su poznati kao ROM image, i mogu biti korišćeni da proizvedu duplirane ketridže, ili u konzolnim emulatorima. Termin je nastao kada je većina konzolnih igara bila distribuirana na ketridžima koji su sadržali ROM čip, ali postigli su toliko široku upotrebu da se i dalje koriste za distribuciju novijih igrica na cd-romovima ili drugim optičkim medijumima.
Линија 119 ⟶ 118:
* [[Write-only memory (engineering)|Write-only memory]]
== Terminologija ==
* [[EEPROM]]: electrically erasable programmable read-only memory
* [[EPROM]]: erasable programmable read-only memory
* [[programmable read-only memory|PROM]]: programmable read-only memory
== Референце ==
| |||