Према оригиналном Хауардовом плану, вртни град има површину од 6000 јутара и приближно га настањује 32.000 становника.<ref>-{Howard, Ebenezer (1898) ''To-Morrow: A Peaceful Path to Real Reform'', London, Swan Sonnenschein}-</ref><ref>-{{cite book|last=Howard,|first=Sir Ebenezer (1965) ''|title=Garden Cities of To-Morrow'', Cambridge, The M.I.T. Press}- [morrow|url=http://books.google.com/books?id=LjuF94V2swAC&printsec|date=frontcover&dqJanuary 1965|publisher=Garden+Cities+of+ToMIT Press|isbn=978-0-262-58002-Morrow&lr=&cd=1#v=onepage&q&f=false -{Google books}-]}</ref> Просторна организација овог града је кружног облика - из централног градског дела ([[врт]] са [[трг]]ом и јавним зградама, које окружује [[парк]] у облику прстена, и пет авенија) зракасто би се ширило шест [[булевар]]а, делећи град на шест једнаких стамбених делова. Сваки стамбени део би имао по једну [[школа|школу]] и око 5000 становника. Стамбени појас би окруживала авенија, одвајајући га од [[индустрија|индустријског]] појаса, на који би се потом надовезивао појас намењен [[пољопривреда|пољопривреди]] и [[рекреација|рекреацији]]. Проблем прекомерног [[становништво|становништва]] би се решавао оснивањем нових вртних градова, али тако да се не угрози зона вртова. Повезивањем вртних градова предвиђено је стварање мреже градова у зеленилу за укупно 250.000 становника.
Радијална скица коју је Хауард предложио треба да буде прилагођена конфигурацији терена. Иницијални Хауардов концепт разрадио је и прилагодио регионалном планирању Фредерик Осборн.
Ред 23:
* Фишман, Роберт (1997) „Ебенизер Хауард и његов концепт вртног града“, у: Перовић, Милош (прир.) ''Историја модерне архитектуре'', Књига 1, Београд, ИДЕА - Архитектонски факултет
* Јовановић, Миомир (2005) ''Међузависност концепта урбаног развоја и саобраћајне стратегије'', Београд, Географски факултет, стр. 86-89
