Слободан Јанковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Нема описа измене
Ред 27:
| медаље =
}}
'''Слободан Бобан Јанковић''' ([[Лучани]], [[15. децембар]] [[1963]] — [[Родос]], [[28. јун]] [[2006]]) је бивши кошаркаш Црвене звезде. За [[КК Црвена звезда]] први пут је заиграо са непуних 17 година. Године [[1991]]. прешао је у [[КК Војводина]], а [[1992]]. у [[Атина|атински]] [[КК Паниониос|Паниониос]].
 
За Црвену звезду дебитовао је са 16 година и у свом најдражем дресу провео је пуних дванаест сезона. По квалитету Бобан је могао да се мери са највећим југословенским играчима свих времена ([[Дражен Петровић|Петровићем]], [[Драган Кићановић|Кићановићем]] итд.), међутим у томе су га спречиле физичке предиспозиције, као и не баш сјајна радна етика, па и не чуди надимак који је добио још у млађим категоријама. Ипак, Јанковић је на интелигенцију и таленат досегао највеће кошаркашке висине. Његов тренер [[ВладаВладе Ђуровић]], који га је тренирао две године у Панионису, споменуо је да није тренирао паметнијег играча.
 
За Црвену звезду одиграо је 326 утакмица и забележио 201 победу. Био је висок 202 цм и играо на позицији [[Крило (кошарка)|крила]] и био је прави ол раунд играч: поседовао је фантастичан шут, постизао кошеве из немогућих ситуација, а успут био и добар дефанзивац. Када је било потребно, знао је да изнуди или одглуми фаул; умео је да шутира тројке (које су тек уведене у његово време) и са осам-девет метара и да погоди, што је противнике доводило до лудила. Стално је био у разговору са судијом, бунио се, приговарао. Често је био превише нервозан на терену, што га је, нажалост, и коштало каријере.