Длака — разлика између измена

Оне излазе из [[епидерм|епидерма]], иако израстају из [[фоликул]]а који су смјештенесмјештени дубље, у [[дерм|дерму]]. Иако много других [[организам]]а, поготово [[инсекти|инсеката]], имају влакнасте израслине, оне се не сматрају длакама. Такве „длаке“ ([[трихоми]]) постоје и код [[биљке|биљака]]. Израслине те врсте код [[зглавкари|зглавкара]], као што су [[инсекти]] и [[пауци]], називају се [[чекиње]]. Све длаке на тијелу [[сисари|сисара]] чине [[крзно]] (једино постоји та разлика у српском језику да се длаке [[људи]] не називају крзном, јер је то израз резервисан за животиње, док се за људске длаке користи термин коса или, једноставно, длаке). Постоје и неке врсте [[мачка|мачака]], [[пас]]а и [[миш]]ева који имају мало или уопште немају крзно. Код неких врста, крзно постоји само у неким раздобљима живота.

На различитим дијеловима људског тијела расту различите врсте длака. Од дјетињства према старости, длаке могу да покривају цијело тијело, осим дијелова као што су усне, дланови, [[пупак]], табани и неки вањскиспољашњи дијелови [[гениталије|гениталија]], без обзира на [[пол]] и [[раса|расу]]. Густина длака је различита у зависности од појединца.