На Дрини ћуприја — разлика између измена

| број_страница = 366<ref name="antikvarijat">[http://www.antikvarijat-phoenix.com/na-drini-cuprija-knjiga-350 Antikvarijat-Phoenix.com Online- Na Drini ćuprija, Ivo Andrić - Antikvarna knjiga<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>

'''Прва епоха''' је доба када је израђен [[мост]]. У [[Османско царство|доба Турака]], на месту где је мост касније постављен, на најужем делу [[Дрина|Дрине]], путнике је превозила [[Скела (сплав)|скела]] коју је возио увек мрзовољан, спор скелеџија [[Јамак]]. Када су једног новембарског дана Турци од [[раја|раје]] узимали [[данак у крви]] јавила се прва помисао о настанку моста. У групи дечака које су одводили, у дечаку из села Соколовића, јавила се црна пруга. Помислио је да би се уместо тешке, црне скеле која је превозила путнике, на том месту могао саградити мост. Иако је променио име, веру, живот, завичај, на црну скелу није заборавио. Тај дечак је постао [[везир]] [[Мехмед-паша Соколовић|Мехмед паша Соколовић]]. Као моћник он је [[1566]]. године наредио градњу моста на Дрини на челу са [[Абидага|Абидагом]], својим главним повереником који је био немилосрдан и веома строг када је у питању био рад. Најстроже је кажњен Радисав са Уништа, јер је покушао да спречи градњу моста. Народ је веровао да од те грађевине неће ништа испасти. Неки од радника су ноћу рушили оно што су преко дана саградили. Када је Абидага сазнао да радове ометају сами радници, а не [[вила бродарица]], наредио је [[Пљевљак|Пљевљаку]]у да их ухвате, да не би он страдао. Ухватили су Радисава ког су након суровог мучења набили на колац на највишој тачки још недовршеног моста. То је била прва људска жртва, чија је крв проливена док се градио мост. Уместо свирепог и похлепног Абидаге долази [[Арифбег]] под чијом управом градња почиње да напредује. Међутим, несреће су се и даље дешавале, као кад је помоћник мајстора Антонија, црнац, назван Арапин, погинуо тако што је, при постављању средњег стуба, исти стуб пао на њега.

Почетком [[19. век|XIX]] века избија [[Карађорђе Петровић|КарађорђеКарађорђева]]ва [[Први српски устанак|буна]], која је стигла и у вишеградске крајеве те мост постаје веома важан јер је представљао спону између босанског пашалука и [[Србија|Србије]]. На капији је направљен дрвени [[чардак]], где падају жртве. Прве главе које су набијене на колац биле су чичице Јелисија из Чајнича и младића Мила са Лијеске, а једног јутра испред чардака је осванула и глава попа Михајла. Једне вечери, пошто је буна утихнула, чардак се запалио и изгорео до темеља.

Касабу је погодило и самоубиство младог Грегора Федуна, [[Руси|РусРуса]]а који је био у одреду [[фрајкори|фрајкорфрајкора]]а и стражарио је на мосту. На њега је велики утицај имало пролеће које је полако стизало у касабу и око ње. Због пролећа расејан и погођен невином лепотом турске девојчице, Федун је преко моста пропустио и Јакова Чекрлију, [[хајдуци|хајдукхајдука]]а на кога су сви стражари упозорени. Федун је био свестан своје грешке и због срамоте се убио.

После двадесетак година од окупације на капији је закачен службен проглас о атентату царице [[Јелисавета|Јелисавете]]. Ова вест највише је погодила Пјетра Сола, јединог [[Italijani|ИталијанИталијана]]а у касаби, јер је царичин атентатор био Италијан.

Андрић је изразити епски приповедач. У своме делу је дистанциран од ликова и догађаја. Тон његовог приповедања подсећа у многим његовим приповеткама на [[Шехерезада|Шехерезадине]] приче из [[хиљаду и једна ноћ|1001 ноћноћи]]и. Приповеда хронолошки, кроз неколико епоха. На почетку романа даје тачне и прецизне географске податке да би затим прешао у свет легенде и народних предања. Андрић посматра суму животних збивања и у њима тражи некакав смисао и могућ путоказ у нашем егзистирању.

У првом поглављу описан је складно обликован мост од камена испод којег протиче зелена и пенушава река Дрина. Касаба коју је овај мост делио, Вишеград, живела је од моста и расла из њега као из свог неуништивог корена. У другом поглављу је приказана визија моста, да би у трећем поглављу отпочела његова изградња. Изградња моста која траје пет година, смештена је у два поглавља. У петој глави се описује мост, грађевина од камена која симболизује непроменљивост, постојаност и чврстина, који има симболичну функцију - да спаја оно што је раздвојено и премошћава оно што је непремостиво. Мост који полако урања у живот касабе и њених житеља на веома специфичан начин везује се не само за појединца, већ за породице и њихове генерације. Шесто поглавље обележава [[Карађорђе Петровић|КарађорђеКарађорђева]]ва буна, [[1804]]. година, када на мосту постављају чардак. Осма глава садржи причу о Фати Авдагиној. Са деветим поглављем долазе нова времена., Седамдесетак година после Карађорђеве буне, [[1876]]. године, избија нови рат. Године [[1878]]. Турци полако напуштају касабу, да би на њихово место дошла нова власт. Свечан и званичан улазак аустријских трупа је описан у десетој глави, у којој није било великих жртава осим страдања Алихоџе. Доласком нове власти касабу насељава прво војска, после странци који доносе новине. Живот на капији је био живљи, шаренији и веселији (једанаесто и дванаесто поглавље). Четири године од окупације у Босни почела је регрутација, којој се становници упорно противе и скривају се. На мосту се поново појавила војска. У последњој четвртини XIX века, у четрнаестом и петнаестом поглављу, следи ретко и кратко затишје, када се отвара хотел и писац описује Ћоркана и његове несрећне љубави. Двадесетак година од окупације, када нараштаји улазе у пунолетство, на капији моста закачен је оглас који је носио црну пругу, о атентату царице Јелисавете. У шеснаестој глави је описан почетак XX века, када са грађењем железничке пруге опада важност моста. Мост није оно што је некад[[а био – веза између Истока и Запада. Следеће поглавље носи промену на престолу и режима у Турској 1903]]. године. Дошла је и [[1908]]. година, а са њом и велико узнемирење и затегнутост, јер је наведене године била „анексиона криза“. У осамнаестом поглављу писац стиже до [[1912]], односно [[1913]]. године – [[Балкански ратови|Балканских ратова]]. Мост се „на месечини јулских ноћи беласао, чист, млад и непроменљив, а савршено леп и јак, јачи од свега што време може да донесе и људи да смисле и учине“. На њему се окупљају младе генерације, Андрићева генерација.