Диграфија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 2:
== Синхрона диграфија ==
Пример '''синхроне диграфије''' је [[српски језик]]<ref>Dejan Ivković (2013). "Pragmatics meets ideology: Digraphia and non-standard orthographic practices in Serbian online news forums". Journal of Language and Politics (John Benjamins Publishing Company) 12 (3). doi:10.1075/jlp.12.3.02ivk</ref>. [[Српска ћирилица]] и [[српска латиница]] су у употреби у Србији и осталим земљама у окружењу насељеним српским становништвом практично потпуно подједнако, што значи да оба писма једнако добро познају и употребљавају сви говорници овог језика. Готово сви писмени Срби способни су да пишу и читају на оба писма, до те мере да често ни не примећују којим се од ова два система служе.
Поједини стручњаци указују да [[јапански језик]] такође представља пример '''синхроне диграфије''', будући да користи три различита писма. Међутим, други стручњаци се овој тези противе указујући на чињеницу да су сва та три писма део истог система, само што имају различиту функцију у односу на стил или контекст у којем се користе. Супротно томе, у српском је увек могуће користити било које писмо без обзира на контекст или стил, а да се тиме ништа не промени. Треба ипак напоменути да неки Срби радије користе ћирилицу а други латиницу. Појединци су чак заговорници да у српском треба укинути диграфију, било на рачун ћирилице, било на рачун латинице <ref>{{Cite book |last=Клајн |first=Иван |title= Сукоби око диграфије у српском језику||publisher=НИН |volume=1126|year=1996}}</ref>.
| |||