Сибилске књиге — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Сибилске књиге''' ({{јез-лат|Libri Sibyllini, Fata Sibyllina}}) је зборник у коме су била записана пророчанства [[Сибиле|Сибила]] (еритрејских, самоских, делфских, тројских, кимских итд.) Сматра се да је под утицајем Сибилских књига дошло до хеленизације римске религије <ref>Д. Срејовић, А. Ц. Кузманивоћ, Лексикона религија и митова древне Европе, Савремена администрација, Београд, 1992.</ref>.
Сибилске књиге су у [[Рим]] донели [[Стари Грци|Хелени]] из јужне [[Италија|Италије]]. Отварали су их свештеници само у случају великих несрећа, на пример код куге или потреса. Сибилски свештеници ({{јез-лат|quindecemviri sacris faciundis}}), којих је прво било два, потом десет и напослетку петнаест, били су најчешће бивши [[Римски конзул|
== Историја сибилских књига ==
По предању, Сибилске књиге купио је [[Тарквиније Охоли]] од кимске Сибиле, која је понудила краљу да откупи девет књига, са најпознатијим пророчанствима. Тарквиније је одбио, јер је цена била висока. Тада је Сибила запалила три књиге, а за преосталих шест је и даље захтевала исту цену. Тарквиније и по други пут одбио, после чега је запаљено још три књиге. Краљ је купио последње три, а Сибила је успела да добије тражену цену.
Књиге су биле у подрумима Капитолског храма. Кад су у пожару 83. године п. н. е. пропале, сенат је упутио посланство у места која су сматрана седиштима сибила, како би се добила нова збирка. Сакупљено је око хиљаду пророчанстава, која су, 74. године п. н. е. смештена у обновљени Капитолски храм. [[Октавијан Август|Август]] их је сместио у две златне кутије и пренео у Аполонов храм на [[Палатин]]у. Сматра се да су последњи пут Сибилске књиге отваране у доба [[Римско царство|царства]], [[363.]] године. [[Стилихон]] их је спалио 405. године.
== Референце ==▼
{{reflist}}▼
== Види још ==
* [[Сибиле]]
{{клица-митологија}}
▲== Референце ==
▲{{reflist}}
[[Категорија:Античка Грчка]]
| |||