Четврти латерански сабор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Четврти латерански сабор''' је дванаести [[Васељенски сабори|васељенски (екуменски) сабор]] по [[Католичка црква|Католичкој цркви]]. Сазвао га је [[Иноћентије III|папа Инокентије
На Четвртом латеранском сабору учествовали су први пут и прелати с европског истока, из [[Чешка|Чешке]], [[Угарска|Угарске]], [[Литванија|Литваније]] и [[Естонија|Естоније]]. Пред 404 бискупа, чија су имена и даље позната, и двоструко већим бројем опата, на свега три седнице расправљана су питања веома значајна за устројство и дисциплину Цркве. Било је то време врхунца папске моћи, када је за понтификата Инокентија
== Одлуке ==
Седамдесет капитула донесених на Концилу обзнанило је одлуке којима су осуђена веровања албижана [[Јоаким од Тура|Јоакима од Тура]] и [[Јоаким од Фиоре|Јоакима од Фиоре]]. Концил је, такође, дао класично значење и овлашћења касније у историји озлоглашеној инквизицији. Одредио је најмањи број пута колико верник у току године мора да приступи исповедању и причешћу. Напослетку, том приликом је одређено правило да дијецезе не могу остати без поглавара дуже од три месеца и установљена је обавеза сазивања локалних синода и генералних скупштина монашких редова. И Четврти латерански концил је пред себе ставио решавање световних питања: том приликом је [[Симон од Монфора]] добио у феуд грофовију [[Тулуз]], највеће албижанско упориште, осуђена је [[Велика повеља слобода]] (Magna Charta Libertatum), коју су [[1215.]] године енглеском краљу [[Јован без Земље|Јовану без Земље]] наметнули побуњени барони и, напослетку, Европа је поново позвана у велики крсташки рат.
Ред 10:
==Види још==
* [[Први латерански сабор]]
* [[Други латерански сабор]]
Линија 16 ⟶ 15:
==Извори==
* Историја средњовековне цркве - Џозеф Линч (541-542)
| |||