Сима Марковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Доктори наука помоћу геџета HotCat |
Disambiguated: Михаило Петровић → Михаило Петровић Алас; Unlinked: Михаило Петровић (2) |
||
Ред 19:
Рођен је [[8. новембра]] [[1888]]. године у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Био је четврто дете Милоша и Анке Марковића. Отац му је био професор земљописа, историје и српског језика, као и директор Крагујевачке гимназије.
Године [[1907]]. завршио је [[Прва крагујевачка гимназија|Крагујевачку гимназију]]. Матурски испит полагао је код [[Михаило Петровић Алас|Михаила Петровића]], тадашњег изасланика министра за просвету и професора теоријске математике на [[Филозофски факултет Београд|Филозофском факултету]] у [[Београд]]у. Током школовања био је председник ђачке литерарне дружине „Подмладак“ кроз коју су током њеног дугог трајања прошли многи будући књижевници, научници и политичари.
Студије математике на Филозофском факултету у Београду завршио је [[1911]]. године и запослио се као суплент у [[Трећа београдска гимназија|Трећој београдској гимназији]]. Поред рада у школи помагао је Михаилу Петровићу и [[Богдан Гавриловић|Богдану Гавриловићу]] у извођењу наставе на Филозофском и [[Технички факултет Универзитета у Београду|Техничком факултету]] али је и почиња да се бави научним и стручним радом објављујући чланке у педагошким часописима онога времена.
Докторску дисертацију под насловом: „Општа Рикатијева једначина првог реда“, одбранио је [[26. јун]]а [[1913]]. године пред члановима Испитног одбора:
За време [[Први светски рат|Првог светског рата]], уз велику помоћ глумице [[Жанка Стокић|Жанке Стокић]], управљао је азилом за ратну сирочад, а такође је и предавао у тзв. Општинској реалној гимназији у [[Крагујевац|Крагујевцу]] коју су окупационе власти, на захтев Општине, под одређеним условима, отвориле. Током рата написао је четири средњошколска уџбеника из алгебре које је објавио [[1920]]. године.
Ред 29:
По завршетку Првог светског рата, Сима Марковић се вратио у [[Београд]] на место професора [[Друга београдска гимназија|Друге београдске гимназије]] и наставио да држи вежбе на Филозофском факултету.
У часопису Југословенске академије знаности и уметности објављује [[1919]]. године рад под насловом: „О једначини -{(y')2+y2=w(x)}-“. Убрзо затим расписан је конкурс за његово унапређење у звање доцента за теоријску математику на Филозофском факултету и он је на основу позитивног реферата који су потписали
=== Политичка каријера ===
| |||