Јулија Тимошенко — разлика између измена

| вероисповест = Украјинска православна (Кијевска патријаршија-канонски непризната)

'''Јулија Володимиривна Тимошенко''' ({{јез-укр|Юлія Володимирівна Тимошенко}}, [[Дњепропетровск]], [[27. новембар]] [[1960]]) је [[Украјина|украјинска]] политичарка и бивши премијер Украјине (у два наврата). Она је вођа партије [[Свеукрајинско обједињење „Отаџбина“|Свеукрајинске уније Отаџбина]] као и коалиције - Блок Јулије Тимошенко. Тимошенко је [[11. октобар|11. октобра]] [[2011]]. године осуђена на 7. година затвора због, како је наведено у пресуди, злоупотребе власти<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82/970518/%D0%A2%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%98+%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BC+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0.html РТС: Тимошенковој седам година затвора]</ref>. Из затвора је пуштена током револуциједржавног удара у фебруару [[2014]].

Пре почетка своје политичке каријере, Јулија Тимошенко је била успешна, али контроверзна пословна жена у гасној индустрији, што јој је донело богатсво. Тимошенкова је ушла у политику [[1996]]., када је изабрана за заступницу [[Кировоградска област|Кировоградске области]] у [[Врховна рада|Врховној Ради]] освојивши рекордних 92,3% гласова у својој области. Поново је изабрана на исту функцију [[1998]]. и [[2002]]. године. Године [[1998]]. предводила је Одбор за финансије и државни прорачун Врховне Раде. У раздобљу од [[1999]]. до [[2001]]., Тимошенкова је вршила дужност заменика министра за гориво у енергетском сектору у Влади [[Виктор Јушченко|Виктора Јушченка]].

Тадашњи председник [[Леонид Кучма]] отпустио ју је у јануару [[2001]]. под оптужбом фалсификовања царинских докумената и кријумчарења руског гаса за време када је председавала Уједињеним енергетским системима Украјине од [[1995]]. до [[1997]]. године. Ухапшена је у фебруару [[2001]]., али је неколико недеља касније пуштена и ослобођена свих оптужби. КакоЈулија наводиТимошенко Јулија,је оптужбенавела да су јој оптужбе подметнули Кучмин режима и лоби индустрије [[угаљ|угља]], којему је Тимошенкова претила да ће искоренити корупцију и увести неке трговинске реформе, али њени наводи никада нису доказани. Након што су против ње одбачене све оптужбе, започела је с кампањом против тадашњег председника Кучме и његове наводне уплетености у убиство новинара [[Георгиј Гонгадзе|Георгија Гонгадзеа]]. Наредне године је доживела необичну аутомобилску несрећу у којој је умало погинула — случај за који неки верују да се ради о Владином покушају убиства, не би ли се на тај начин с политичке сцене уклонило све популарнију Тимошенкову.

Критичари Јулији Тимошенко највише замерају сумњиве методе којима је стекла огромно богатство у кратком временском раздобљу. Неки држе да је она најпогоднија особа која би могла, када би то заиста хтјелахтела, сузбити корупцију у [[Украјина|Украјини]] с обзиром да је добро упозната с илегалним вођењем послова бившег совјетског државног апарата. Њен бивши пословни сарадник и бивши украјински премијер [[Павло Лазаренко]], условно је осуђен у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] под оптужбом за [[прање новца]], [[Корупција|корупцију]] и превару, а његово изручење затражила је Украјина која га терети за злоупотребу положаја и противзаконито стецање богатства. Верује се да је Лазаренко из земље пребацио милијарде [[Амерички долар|америчких долара]]. Према томе, њенЊен супруг Олександр, је провео је две године скривајући се и избегавајући затворску казну, којаза секоју темељи,брачни премапар речимаТимошенко брачногсматра парада Тимошенко,се заснива на неутемељениманеутемељеним и политичким оптужбама бившег председника Кучме.

Одмах након [[Наранчаста револуција|Наранчасте револуције]], [[28. јануар]]а [[2005]]., украјинско тужилаштво је затворило случај против тадашње премијерке Јулије Тимошенко и њених чланова њене породице због недостатка доказа. Конкретно, радило се о оптужбама против њеног мужа Олександра и његовог оца, Генадија Тимошенка. Убрзо након одбацивања оптужница, Олександр Тимошенко се вратио у Украјину.

Пре него што је постала прва премијерка Украјине, Тимошенкова је са садашњимнекадашњим председником Украјине [[Виктор Јушченко|Виктором Јушченком]] била један од главних вођа [[Наранџаста револуција|Наранџасте револуције]] против кандидата проруске [[Партија региона|Партије региона]] [[Виктор Јанукович|Виктора Јануковича]] након, по некима спорних, председничких избора. Први пут је изабрана за премијерку [[24. јануар]]а [[2005]]. и на том месту остала је до [[8. септембар|8. септембра]] [[2005]]., када је Јушченко распустио њену владу.

Након што је Блок Јулије Тимошенко изгласаогласао, заједно са Партијом региона и Комунистичком партијом, за закон којим се убрзава процедура опозива председника и смањују његова овлашћења, коалиција око Виктора Јушченка се повукла из коалиције са Тимошенковом, а Јушченко је изјавио да ће ставити вето на тај закон и запретио новим ванредним изборима ако се нова формира нова већина у Ради. Како нова већина није формирана до 8. октобра, председник Јушченко је распустио Раду.

УкрајинскиНакон парламентдржавног удара, украјински парламент је 22. 022. 2014. изгласао је да бивша премијерка Јулија Тимошенко буде пуштена из затвора - не судским путем, већ променом закона.