Википедија

Неорганска једињења — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 1:
{{МГ022014}}
[[Датотека:Dinitrogen-pentoxide-3D-balls.png|мини|Azot petoksid]]
'''NeorganskaНеорганска jedinjenjaједињења''' suсу svaсва jedinjenjaједињења kojaкоја neне sadržeсадрже ugljenikугљеник, saса izuzetkomизузетком [[ugljenугљен-monoksidмоноксид]]aа, [[ugljenугљен-dioksidдиоксид]]aа, [[UgljenaУгљена kiselinaкиселина|ugljeneугљене kiselineкиселине]] iи njenihњених soliсоли [[cijanidцијанид]]aа, [[karbonatкарбонат]]aа, alotropskihалотропских modifikacijaмодификација ugljenikaугљеника ([[dijamantдијамант]]aа, [[grafitграфит]]aа, [[Фулерен|fulerenфулерен]]aа) iи nekolikoнеколико drugihдругих.<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref>
 
== Подела једињења ==
== Podela jedinjenja ==
DanasДанас, jedinjenjaједињења seсе deleделе naна organskaорганска iи neorganskaнеорганска.<ref>{{Greenwood&Earnshaw2nd}}</ref> NajstarijaНајстарија podelaподела jedinjenjaједињења zasnivaзаснива seсе naна zajedničkimзаједничким osobinamaособинама. TadaТада suсу jedinjenjaједињења podeljenaподељена naна supstanceсупстанце sličneсличне [[sirćeсирће]]tuту, nazvaneназване [[Киселина|kiselineкиселине]] ({{jezјез-latлат-latлат|acidus}} - kiseoкисео), iи oneоне sličneсличне pepeluпепелу odод drvetaдрвета, nazvaneназване alkalijeалкалије ({{jezјез-latлат-latлат|alkaliалкали}} - pepeoпепео biljakaбиљака). NeorganskaНеорганска jedinjenjaједињења seсе deleделе uу 4 grupeгрупе: oksideоксиде, kiselineкиселине, bazeбазе iи soliсоли.
 
=== OksidiОксиди ===
[[OksidОксид]]iи suсу jedinjenjaједињења [[kiseonikкисеоник]]aа saса drugimдругим elementimaелементима. GotovoГотово sviсви elementiелементи reagujuреагују saса kiseonikomкисеоником. ReakcijaРеакција priпри kojojкојој nastajeнастаје oksidоксид nazivaназива seсе [[Оксидација|oksidacijaоксидација]] iи onaона možeможе bitiбити tihaтиха iи burnaбурна. PrimerПример burneбурне oksidacijeоксидације jeје gorenjeгорење, aа primeriпримери tiheтихе oksidacijeоксидације suсу truljenjeтруљење lišćaлишћа iи rđanjeрђање gvožđaгвожђа. SagorevanjemСагоревањем elemenataелемената naна vazduhuваздуху seсе najčešćeнајчешће dobijajuдобијају oksidiоксиди. OksidiОксиди seсе premaпрема sastavuсаставу deleделе naна oksideоксиде metalaметала iи oksideоксиде nemetalaнеметала, aа premaпрема ponašanjuпонашању uу vodiводи naна kiseleкиселе (-{SO<sub>2</sub>, SO<sub>3</sub>, CO<sub>2</sub>, N<sub>2</sub>O<sub>5</sub>, Cl<sub>2</sub>O<sub>7</sub>, N<sub>2</sub>O<sub>3</sub>, B<sub>2</sub>O<sub>3</sub>, P<sub>4</sub>O<sub>6</sub>, P<sub>2</sub>O<sub>5</sub>}-), bazneбазне (-{MgO, CaO, Na<sub>2</sub>O, K<sub>2</sub>O, NiO, FeO, Fe<sub>2</sub>O<sub>3</sub>}-), amfoterneамфотерне (-{N<sub>2</sub>O<sub>3</sub>, Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub>, ZnO}-) i neutralneнеутралне (-{NO, N<sub>2</sub>O, CO}-).
 
Оксиди неметала који у реакцији са водом дају киселине називају се анхидриди киселине (анхидрид - безводни), а оксиди метала који у реакцији са водом дају базе називају се анхидриди база. Неутрални оксиди су оксиди неметала који не реагују са водом. Амфотерни оксиди су оксиди који могу реаговати и кисело и базно.
Oksidi nemetala koji u reakciji sa vodom daju kiseline nazivaju se anhidridi kiseline (anhidrid - bezvodni), a oksidi metala koji u reakciji sa vodom daju baze nazivaju se anhidridi baza. Neutralni oksidi su oksidi nemetala koji ne reaguju sa vodom. Amfoterni oksidi su oksidi koji mogu reagovati i kiselo i bazno.
 
;Шеме реакција оксида:
;Šeme reakcija oksida:
{{Columns-list|2|
* bazniбазни oksidоксид + vodaвода → bazaбаза
* базни оксид + киселина → со + вода (неутрализација)
* bazni oksid + kiselina → so + voda (neutralizacija)
* bazniбазни oksidоксид + kiseoкисео oksidоксид → soсо
* кисео оксид + вода → киселина
* kiseo oksid + voda → kiselina
* kiseoкисео oksidоксид + bazaбаза → soсо + vodaвода
* амфотерни оксид + киселина → со + вода
* amfoterni oksid + kiselina → so + voda
* amfoterniамфотерни oksidоксид + bazaбаза → soсо + vodaвода
}}
;Имена оксида:
;Imena oksida:
{{Columns-list|2|
* EЕ<subсуб>2</subсуб>OО: elementелемент - suboksidсубоксид (-{CuЦу<subсуб>2</subсуб>OО}-)
* EOЕО: elementелемент - monoksidмоноксид (-{COЦО}-)
* EЕ<subсуб>2</subсуб>OО<subсуб>3</subсуб>: elementелемент - trioksidтриоксид (-{NН<subсуб>2</subсуб>OО<subсуб>3</subсуб>}-)
* EOЕО<subсуб>2</subсуб>: elementелемент - dioksidдиоксид (-{SiOСиО<subсуб>2</subсуб>}-)
* EЕ<subсуб>2</subсуб>OО<subсуб>5</subсуб>: elementелемент - pentoksidпентоксид (-{PП<subсуб>2</subсуб>OО<subсуб>5</subсуб>}-)
* EOЕО<subсуб>3</subсуб>: elementелемент - trioksidтриоксид (-{SOСО<subсуб>3</subсуб>}-)
* EЕ<subсуб>2</subсуб>OО<subсуб>7</subсуб>: elementелемент - heptoksidхептоксид (-{ClЦл<subсуб>2</subсуб>OО<subсуб>7</subсуб>}-)
* EOЕО<subсуб>4</subсуб>: elementелемент - tetroksidтетроксид (-{OsOОсО<subсуб>4</subсуб>}-)
}}
=== KiselineКиселине ===
Киселине су једињења која садрже водоник и киселински остатак. Број атома водоника у молекулу киселине одређује базност киселине, па киселине могу бити једнобазне, двобазне, тробазне и четворобазне. Према саставу, могу се поделити на кисеоничне и безкисеоничне. Назив киселине са мањим бројем атома кисеоника завршава се са -аста, а са већим бројем атома кисеоника са -на. Водоник се из киселине може издвојити у реакцији са већином метала - једино племенити метали не могу да га истисну из киселине (нпр. -{Ag, Au, Cu}-). [[Лакмус]] папир, индикатор, је у киселинама црвен, као и [[метил оранж]], а [[фенолфталеин]] је безбојан.
Kiseline su jedinjenja koja sadrže vodonik i kiselinski ostatak. Broj atoma vodonika u molekulu kiseline određuje baznost kiseline, pa kiseline mogu biti jednobazne, dvobazne, trobazne i četvorobazne. Prema sastavu, mogu se podeliti na kiseonične i bezkiseonične. Naziv kiseline sa manjim brojem atoma kiseonika završava se sa -asta, a sa većim brojem atoma kiseonika sa -na. Vodonik se iz kiseline može izdvojiti u reakciji sa većinom metala - jedino plemeniti metali ne mogu da ga istisnu iz kiseline (npr. -{Ag, Au, Cu}-). [[Lakmus]] papir, indikator, je u kiselinama crven, kao i [[metil oranž]], a [[fenolftalein]] je bezbojan.
 
Називи неких киселинских остатака:
Nazivi nekih kiselinskih ostataka:
{{Columns-list|4|
* -{SOSO3}-<subсуб>3</subсуб> - sulfitсулфит
* -{SOSO4}-<subсуб>4</subсуб> - sulfatсулфат
* -{NO}-<subсуб>2</subсуб> - nitritнитрит
* -{NONO3}-<subсуб>3</subсуб> - nitratнитрат
* -{POPO3}-<subсуб>3</subсуб> - fosfitфосфит
* -{POPO4}-<subсуб>4</subсуб> - fosfatфосфат
* -{COCO3}-<subсуб>3</subсуб> - karbonatкарбонат
* -{Cl}- - hloridхлорид
}}
 
=== BazeБазе ===
Базе су једињења у чијем је саставу метал и хидроксидна група. Хидроксидна група (ОХ) је једновалентан, тако да атом метала везује онолико хидроксидних група колико је валентан. Базе које се добро растварају у води називају се алкалије. Растворне су базе прве групе, базе друге групе су растворније што су ниже у периодном систему и амонијум-хидроксид. Остале базе углавном нису растворне.<бр />
Baze su jedinjenja u čijem je sastavu metal i hidroksidna grupa. Hidroksidna grupa (OH) je jednovalentan, tako da atom metala vezuje onoliko hidroksidnih grupa koliko je valentan. Baze koje se dobro rastvaraju u vodi nazivaju se alkalije. Rastvorne su baze prve grupe, baze druge grupe su rastvornije što su niže u periodnom sistemu i amonijum-hidroksid. Ostale baze uglavnom nisu rastvorne.<br />
Добијање база:
Dobijanje baza:
<brбр />
1) rastvorneрастворне: metalметал + vodaвода → bazaбаза + vodonikводоник <brбр /> базни bazni oksidоксид + vodaвода → baza база <brбр />
2) nerastvorneнерастворне: soсо + bazaбаза → soсо + bazaбаза
 
== ReferenceРеференце ==
{{reflist}}
 
== SpoljašnjeСпољашње vezeвезе ==
{{Portal-lat|Hemija}}
* [http://www.madsci.org/posts/archives/2000-12/975719013.Ch.r.html -{What is the difference between an inorganic and organic compound?] MadSci Network: Chemistry, Nov. 30, 2000}-
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Неорганска_једињења”