Први англо-холандски поморски рат — разлика између измена

'''Први англо-холандски поморски рат''' вођен је од 1652. године до 1654. године у каналу [[Ламанш]], [[Северно море|Северном]] и [[Средоземно море|Средоземном мору]] између [[Енглески комонвелт|Енглеског комонвелта]] и [[Низоземска република|Холандије (низоземска република)]]. Рат је завршен победом Енглеза и [[Вестминстерски мир|Вестминстерским миром]].

 

 

После [[Вестфалски мир|Вестфалског мира]] 1648. године, Холандија је приступила радикалном смањењу оружаних снага. Од око 140 бродова, њена ратна морнарица сведена је на свега 40. Укидањем намесништва 1650. године није било јединства ни у организацији, ни у командовању, ни у обуци. Због хидрографских прилика у холандском прибрежју холандски ратни бродови били су неподесни за тешко море (малог газа, прилично равног дна, широки, спори и слабог артиљеријског наоружања). Када су се 1651. године односи са Енглеском заоштрили, Холандија је опремила нових 36 бродова, а марта 1652. године приступила опреми даљих 150. Јула исте године, флота је имала 92 брода од којих је један имао 56 топова, 19 са по 30-40 топова, 12 са 8-10 топова и 6 брандера; остатак флоте сачињавали су трговачки бродови наоружани са по 20-30 топова.

 

 

И Енглеска се од 1649. године убрзано припремала за рат изграђујући плански своју флоту. Флотом је командовала комисија од 3-5 адмирала које су називали генерали на мору, а ратном морнарицом Адмиралитет зависан од Парламента, у ствари од [[Оливер Кромвел|Кромвела]]. Генерали су завели у ратну морнарицу строгу дисциплину и војнички дух. У марту 1651. године енглеска флота је имала 3 линије брода са по 60-100 топова, 10 са по 50-54 топа, 12 са по 40-46 топа, а 24 са по 34 топа и мање. Ратни бродови су били већи од холандских (2 палубе), чвршћи, бржи, окретнији и стабилнији (већи газ), а и знатно јачи по броју и калибру тешких топова. И трговачки бродови били су боље наоружани од холандских.

 

 

Осећајући се јаком, енглеска влада дозволила је приватницима да плене холандске бродове. Холанђани су на ово одговорили истом мером, а осим тога, у британским морима престали су да одају поздрав енглеској застави при сусрету и ускратили су Енглезима право прегледа својих бродова. Општа склоност незаконитим и насилним поступцим и међусобно ривалство изазвали су спонтано [[Битка код Довера|бој испред Довера]] (29. маја 1652. године). Тиме је почео рат, али је објављен тек 28. јула.

 

 

После овог боја, енглески генерал на мору, [[Роберт Блејк]] заробио отпловио је у Северно море и заробио 12 малих ратних и 100 рибарских холандских бродова, јер је холандски адмирал [[Мартен Тромп]] прекасно стигао да их заштити, после чега је смењен. Спроводећи конвој трговачких бродова Ламаншом према западу, адмирал [[адмирал Ројтер|Ројтер]], иако бројни слабији, напао је 26. августа ескадру енглеског адмирала Џорџа Ескјуа [[Битка код Плимута|код Плимута]] и приморао је на повлачење; затим је крстарио на западним прилазима Ламанша, обезбеђујући властити, а нападајући противнички саобраћај. Када се крајем септембра угрожен од главнине енглеске флоте повукао према својој главнини у Њупорту, Енглези су поново овладали Ламаншом и пленили холандске трговачке бродове. Холандска флота допловила је 21. септембра поново у Ламанш и 2. октобра се сјединила са Ројтеровом ескадром. Иако су по броју и квалитету бродова били слабији, Холанђани су напали Енглезе код плићине Кентиш Нок 8. октобра. Како је идућег дана 20. холандских бродова самовољно отпловило за Холандију а за њима и главнина флоте, Енглези су са главног ратишта, Северног мора и Ламанша, деташовали 3 ескадре на споредне задатке, а Блејк је остао у Доверским вратима са свега 45 ратних бродова.

 

 

Тромп, поново командант холандске флоте искористио је прилику и 1. децембра испловио са око 80 ратних бродова и брандера да би спровео кроз Ламанш око 300 трговачких бродова у прекоморске земље и прихватио конвој који се враћао у земљу.

Код Плићине Норт Форленда, 12. јуна 1653. године противничке флоте су се судариле по први пут у пуној јачини. Ово је највећа [[битка код Норт Форленда|битка]] Англо-холандског рата, а завршила се поразом Холанђана уз незнатне енглеске губитке. Користећи се постигнутом превлашћу на мору, Блејк је приступио уској блокади холандске обале. То је 8. августа довело до оштрог [[Битка код Катвајка|боја код Катвајка]] у коме су обе стране претрпеле знатна оштећења, а 10. августа до [[битка код Схевенинхена|битке код Схевенинхена]], у којој су Холанђани потпуно разбијени.До краја рата обе стране су се ограничиле на крстарички рат.

 

 

У Среоземном мору Холанђани и Енглези су имали ескадре за заштиту своје трговине од напада арабљанско-берберских гусара, први око 30 ратних бродова распоређених на више места, а други 6 ратних и 2 наоружана трговачка брода. Одмах по избијању рата Холанђани су део енглеске ескадре блокирали у Ливорну, а ратне бродове који су пратили конвој, напали 6. септембра [[Битка код Елбе|код острва Елбе]] и после вишечасовног боја присилили их да уплове у [[Порто Лонгоне]] на [[Елба|Елби]]. При покушају енглеских бродова из Ливорна и Порто Лондона да се сједине, дошло је 14. марта 1653. године испред Ливорна до [[битка код Ливорна|битке]] са Холанђанима у којој су Енглези разбијени и присиљени да напусте Средоземно море.

 

 

Холандију је рат тешко погађао. Њена поморска трговина је готово сасвим замрла. Сматра се да су Енглези у току рата запленили 1700 холандских трговачких бродова (приза), што је по вредности одговарало четвороструком приходу Енглеске. Поразом Холандије били су погођени и енглески ројалисти, а учвршћен Кромвелов положај. Рат се осетио и у Енглеској. Напорна служба и лоше снабдевање изазвали су незадовољства и побуне на енглеским бродовима, а Средоземље је било затворено енглеској трговини. Стога је Кромвел пристао на мировне преговоре. [[Вестминстерски мир|Вестминстерским миром]] 15. априла 1654. године Холандија је признала [[Навигацијски акт]], пристала на поздрав енглеској застави у британским морима и платила ратну одштету од 900 000 фунти.

 

==Види још==

* [[Други англо-холандски поморски рат]]

* [[Трећи англо-холандски поморски рат]]

 

==Извори==

* Војна енциклопедија, том 1 (151-153 страна)