Отворите главни мени

Промене

53 бајта додата ,  пре 5 година
м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
'''Мезозоик''' је једна од три [[геолошке ере]] [[фанерозоик|фанерозојског]] [[еон (геологија)|еона]]. Подела времена на ере је почела са [[Ђовани Ардуино|Ђованијем Ардуином]] у [[18. век]]у, иако је оригинално име за данашњи мезозоик било „секундар“ (с тиме да је модерна ера била названа [[терцијар]]). Смештен између [[палеозоик]]а и [[кенозоик]]а, мезозоик значи „средње животиње“ на [[грчки језик|грчком]]: ''месо'' за средње и ''зоо'' за [[животиња|животиње]]. Често се зове „Доба средњег живота“ или „Доба диносауруса“, према фауни која је доминирала у то време.
 
Мезозоик је био време [[тектонскетектоника плочеплоча|тектонске]], [[клима]]тске и [[Еволуција (биологија)|еволуцијске]] активности. Континенти су се поступно мењали од стања међусобне повезаности према њиховој данашњој конфигурацији; ова подела је довела до [[специјација|специјације]] и других важних еволуцијских догађаја. Клима је била доста топла кроз цели период па је имала важну улогу при еволуцији и развоју нових [[животињеживотиња|животињских]] врста. Пред крај ере већ је постојала основа модерног живота.
 
== Геолошке периоде ==
Након [[палеозоик]]а, мезозоик је трајао отприлике 180 милиона година: од око пре 251 милиона година до почетка [[кенозоик]]а пре 65 Ма. Овај временски оквир је подељен у три геолошке периоде. Од најстаријег према најмлађем:
* [[тријас]] (248.2 Ма до 205.7 Ма)
* [[јура (периода)|јура]] (205.7 Ма до 144.2 Ма)
* [[креда (периода)|креда]] (144.2 Ма до 65.5 Ма)
 
Доња (тријаска) међа је дефинисана [[Пермско-тријаско масовно изумирање|пермско-тријаским изумирањем]], током кога је 90% морских врста и око 70% копнених [[кичмењака]] [[изумирање|изумрло]]. То се исто тако назива „Великим умирањем“ с обзиром да представља највеће масовно изумирање у историји. Горња (кредна) међа је одређена [[Кредно-терцијарно масовно изумирање|Кредно-терцијарним (КТ) изумирањем]], за које се претпоставља да се десило након удара метеора који је створио [[кратер Чикшулуб]] на [[полуострво Јукатанјукатан|полуострву Јукатан]]. Око 50% свих родова је изумрло, укључујући све диносаурусе осим [[птице|птица]].
{{Мезозоик}}
 
 
== Мезозојска клима ==
Тријас је углавном био сув, што је тренд који је био почео у касном [[Карбон (периода)|карбонкарбону]]у, те са јасним годишњим добима, поготово у унутрашњости Пангее. Низак ниво мора је такође погодовао екстремним температурама. [[Вода]] делује као стабилизатор температуре због своје високе [[специфична топлота|специфичне топлоте]], и копно у близини великих водених маса, поготово [[океан]]ских, има мање температурних варијација. S обзиром да је већина копна које је сачињавало Пангеу било удаљено од океана, температуре су се често драстично мењале, те се унутрашњост Пангее вероватно састојала од великих [[пустиња]]. Докази у облику [[црвене наслаге|црвених наслага]] и евапорита попут [[сол]]и подржавају такав закључак.
 
Ниво мора је почео расти током јуре, вероватно због [[ширење океанског дна|ширења океанског дна]]. Стварање нове коре испод површине је избацило океанску воду на 200 -{m}- изнад данашњег нивоа, што је поплавило обална подручја. Надаље, Пангеа се почела раздвајати на мање целине, доводећи све више копна у додир с морем кроз стварање [[МореОкеан Тетис|Тетиса]]. Температуре су настављале да расту, али су се стабилизовале. [[Влажност]] се такође повећала због близине воде, а пустиње су се повукле.
 
Клима у доба креде је мање позната, па је извор контроверзи. Делимично захваљујући већој количини [[угљен -диоксид|угљен диоксида]]а у [[Zemljina atmosfera|атмосфери]], [[температурни градијент|светски температурни градијент]] од севера до југа постао је готово раван: температуре су биле сличне на целој планети. Просечне температуре су такође биле знатно више него данас, око 10°[[Целзијусстепен целзијуса|-{C}-]]. У ствари, средином креди су океанске воде на екватору имале температуру од 20-{°C}- у дубоком океану, што их је можда учинило непогодним за живот, а копно близу екватора је могло бити пустиња без обзира на близину воде. Циркулација [[кисеоник]]а у дубоком океану је такође можда била поремећена. Због тога су се велике количине органске твари акумулирале јер се нису биле у стању [[распадање (биологија)|распасти]] те су се временом [[таложење|наталожиле]] као „[[Нафтни слој|црни шејл]]“.
 
Сви подаци, међутим, не подржавају горе наведене хипотезе. Чак и уз велику топлоту, температурне флуктуације су требале бити довољне да се задрже [[поларна капа|поларне капе]] и [[ледник|ледници]], али не постоје докази ни за једно ни за друго. Квантитативни модели такође нису успели реконструирати равнину температурног градијента у креди.
== Мезозојски живот ==
[[Датотека:Saurier2.jpg|180п|мини|десно|Реплика диносауруса ''Tiranosaurus Reks'']]
Изумирање готово свих животињских врста на крају [[Пермperm (периодаperioda)|пермпермске]]ске периоде је створило услове за [[адаптивна радијација|радијацију]] многих нових облика живота. То се посебно односи на изумирање крупних [[динокефал]]них [[биљојед]]а и [[месождермесојед|месождера]]а који су иза себе оставили празне [[еколошка ниша|еколошке нише]]. Неки од њих су преживели [[цинодонт]]и [[дикинодонт]]и, с тиме да су потоњи касније изумрли. [[Животињеживотиња|животињскиживотињским]]м светом током мезозоика су, међутим, доминирали крупни [[архосаур]]ски [[гмизавци|рептили]] који су се појавили неколико милиона година након пермског изумирања: [[диносаурусдиносауруси]]и, [[птеросаурусптеросаури|птеросауруси]]и, те морски рептили као [[ихтиосаурус]]и, [[плезиосаурус]]и и [[мозасаурус]]и.
 
Климатске промене у касној јури и креди су донијеле нове адаптивне радијације. Јура је представљала врхунац разноликости архосауруса, а тада су се појавиле прве [[птице]] и [[Еутхериа|плацентални сисари]]. [[Цветњаче|ангиосперме]] су своју радијацију имале почетком креде, прво у [[тропи]]ма, а равни температурни градијент им је омогућио да се прошире према половима. Пред крај креде ангиосперме су доминирале флором у многим подручјима, иако неки докази сугеришу да су [[биомаса|биомасом]] доминирале [[цикаде]] и [[игличарке]] све до КТ изумирања.
Неки тврде да су се [[инсекти]] диверсификовали с појавом ангиосперми јер је [[анатомија]] инсеката, посебно делови [[уста]], погодна за цветњаче. Међутим сви делови инсеката су били претходили ангиоспермама, а диверсификација се с доласком цветњача успорила, па се може закључити да је њихова анатомија служила некој другој сврси.
 
Како су температуре у морима расле, тако су велике животиње раног мезозоика почеле нестајати док су мање животиње свих врста, укључујући [[гуштери|гуштерегуштер]]е, [[змије]], а можда чак и претке [[примати|примата]] међу [[сисари]]ма еволуирале. КТ изумирање је потврдило тај тренд. Велики архосауруси су изумрли, док су се птице и сисари наставили развијати, као што је и данас случај.
 
== Литература ==
 
 
== Види још ==
* [[Геолошка доба]]
** [[Прекамбријум]]
1.506.851

измена