Ема Голдман — разлика између измена

Са тринаест година заједно са породицом сели се у јеврејски гето [[Санкт Петербург]]а, где је атмосфера била наелектрисана идејом револуције. Руски популисти и нихилисти запалили су њену машту и усадили јој веру да се неправди може и мора супротставити. Као горљива читатељка, Ема Голдман је упијала забрањене романе и политичке трактате, а узор је открила у младим женама оданим револуцији. Очајнички је желела да помогне у стварању новог света једнакости, правде и породичног склада.

 

 

Године [[1886]]. један шокантан политички догађај мења јој живот. Да би се супротставили бруталном гушењу штрајка у фирми МекКормик Харвестер, раднички и радикални активисти одржавају масовни митинг на тргу [[Хајмаркет]] у [[Чикаго|Чикагу]]. Експлодирала је бомба, која је усмртила седам полицајаца и ранила многе демонстранте у гужви. За тај инцидент је оптужено осам [[анархизам|анархиста]], седам на смрт вешањем и један на петнаест година затвора. Иако су докази на суђењу били неодрживи и непотпуни, четворица оптужених су погубљени (остали су помиловани неколико година касније). Када је сазнала за политичко суђење и уверења [[анархизам|анархиста]], одмах је препознала сличности између њихових идеја и идеја руских популиста. Почела је да чита све што је о [[анархизам|анархизму]] могла пронаћи. Свесно је одлучила да свој живот посвети идеалима анархизма, како би доказала да порука мученика са трга Хајмаркет није умрла заједно са њима.

Њена речитост о темама из приватног живота и његовим везама са политичким и друштвеним снагама делимично су кључ њене популарности. Осетивши претњу њене анархистичке политике, њене моћи уверавања у расправама о темама које су често биле сматране табуом, полиција и локалне власти често су забрањивали њена предавања. Нужно је уследила расправа о слободи говора. Њено неуморно наглашавање критичке важности права на слободу говора у демократском друштву на послетку је утрло пут примени права наведених у Првом амандману (мисли се на амерички устав). Рушећи огромне препреке на путу ка слободи говора, Ема Голдман је платила за своје принципе. Већину свог живота као одрасла провела је под надзором, безброј је пута ухапшена и затварана, а поседњих 18 месеци у Америци провела је у затвору под оптужбама. Њена најдужа затворска казна била је директна последица организованих напора против недобровољног регрутовања младића у војску. Неколико недеља пошто је Америка ушла у [[Први светски рат]], Ема Голдман и њен стари пријатељ [[Александар Беркман]] помогли су у организовању Лиге против регрутације, за образовање и охрабривање приговарача савести. Раније се Ема Голдман противила америчкој експанзији у шпанско-америчком рату, те је осуђивала британски империјализам у боерском рату, но патриотска грозница која је пратила Први светски рат стварала је озбиљну нетолерантност према неистомишљеницима, сматрајући такво противљење рату “јасном и опасном претњом” нацији. Осуђени су на две године затвора, уз могућност депортације након пуштања. Уплашена радничким покретом након Првог светског рата и све чешћим бомбашким нападима, Вилсонова администрација се организовала против најосетљивијих и најнапреднијих организација. Тек што је пуштена из затвора 27. септембра [[1919]], Ему је поново ухапсио млади Џ. Едгар Хувер, директор обавештајне службе Министарства правосуђа. Пишући извештај и градећи парницу против Еме Голдман, Хувер је у сенци роварио како би уверио судство да јој одузму право држављанства и да је депортују. Двадесет првог децембра [[1919]]. Ема Голдман, Беркман и још 247 радикала рођених изван Америке послати су у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]].

 

 

Изгнана, лутајући од земље до земље, Ема се осећала спутаном и често депресивном. Током 20-их и 30-их година, борећи се за економско преживљавање, упуштала се и у разноврсне књижевне пројекте. Најзахтевнији производ тог раздобља самоиспитивања је њена дирљива аутобиографија на 1000 страница, “Живећи свој живот” (1931).

Након њене смрти [[14. мај]]а [[1940]], амерички досељенички биро дозволио је да се њено тело пренесе у Сједињене Државе. Сахрањена је на гробљу Валдхејм у Чикагу, недалеко од анархиста с Хајмаркета који су је толико инспирисали.

 

 

{{DEFAULTSORT:Голдман, Ема}}