Филип II Шпански — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
Нема описа измене |
||
Ред 27:
Највећи проблем на пољу унутрашње политике била је смрт 1568. престолонаследника Карлоса, који је био ухапшен због наводног учешћа у завери коју је племство сковало против Филипа.
Што се спољне политике тиче, Филип се прописно бринуо о свом царству које је наследио од оца, како на војном плану, тако и у погледу бракова које је током свог живота склопио. Пред надолазећом претњом која је стизала са Истока у виду све јачег [[Османско царство|Османског царства]], основао је [[Света лига (1571)|Свету лигу]] која је однела победу над османском флотом у [[битка код Лепанта|бици код Лепанта]] 1571. године. Био је у сукобу с Француском због контроле [[Напуљ]]а и [[Милано|Милана]], сукоб који се на крају завршио Споразумом у Като-Камбрезеу 1559. Једна од тачака тог споразума био је и брак са [[Изабела Валоа|Изабелом Валоа]], кћерком француског краља [[Анри II Валоа|Анрија II]] и [[Катарина Медичи|Катарине Медичи]]. С Енглеском је од смрти своје супруге, [[Мери I Тјудор]], непрестано ратовао око превласти на мору. Овај сукоб је коначно приведен крају након пораза [[Шпанска армада|Шпанске армаде]] 1588. Такође је током своје владавине безуспешно ратовао у Низоземској због религиозних питања.
Упркос свим овим проблемима, Филип II је ипак на политичком плану постигао успех уједињењем Иберијског полуострва анексијом Португала и његових колонија након што је наследио португалски престо 1581. године, чиме је заокружио процес уједињења које су започели Католички краљеви. Удаљио је племиће из државних послова и заменио их краљевским секретарима пореклом из средње класе. Дао је коначни облик државног Савета, наметнуо је прерогативе Цркви, кодификовао законе и извршио пописе становништва и богатства државе.
| |||