Абасиди — разлика између измена

228 бајтова додато ,  пре 6 година
м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
(Disambiguated: ПерсијаИран)
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
{{bez_izvora}}
[[Датотека:World 820(1).png|мини|десно|300п|Свет 820. године. Простор којим су владали Абасиди је обојен светло зеленом бојом ([[:Слика:World 820(1).png|детаљно]])]]
'''Абасиди''' су [[арапи|арапска]] [[сунити|сунитска]] [[династија]], чијих је 37 [[калиф|калифа]]а владало у периоду од [[750]]. до [[1258]]. године. Име је добила по [[Мухамед]]овом стрицу [[Абас]]у ([[566]]—[[652]]) оснивачу династије. Користећи незадовољство народа у Месопотамији, Абасиди су [[748]]. дигли устанак против [[УмајадиОмејадски калифат|Умајада]], освојили [[Сирија|Сирију]] и убили калифа [[Мерван]]а II. Новим калифом прогласио се [[Абул Абас]] ([[750]]—[[754]]). Наследио га је брат [[Ал-Менсур]] ([[754]]—[[775]]) и преместио седиште калифата у новоосновани [[Багдад]] ([[762]].). У време владавине [[Харун алел Рашид|Харуна ел Рашида]] ([[786]]—[[809]]) и [[Мамун]]а ([[813]]—[[833]]) достигао је највиши степен економског и културног развоја. Са развојем феудализма ојачале су партикуларистичке тенденције. Поједини намесници су се постепено одвајали. Године [[1055]]. [[селџукселџуци|селџучки кан]] [[Тогрул]] се наметнуо за заштитника калифу [[ел Каим]]у, чиме је фактички сва власт прешла у његове руке. Калифат се одржао до [[1258]]. када су после продора [[Монголи|Монгола]] и њиховог освајања Багдада неки чланови династије су избегли у [[Каиро]], где је [[султан]] [[Бајбарс|Баибарс]] обновио абасидски калифат [[1261]]. који се одржао до [[1517]].
 
== Успон ==
Абасидска династија је достигла свој успон на самом почетку. Њен најславнији владар је био Харун ал-Рашид. За вријеме његове владавине главни град калифата, [[Багдад]] је био најбогатији град на свијету. Харун је живио раскошним животом, а по узору на њега то су чинили, свако по својој могућности, и остали високи чиновници калифата. То је било златно доба и за [[наука|науку]] и [[уметност|умјетност]] које су се убрзано развијале. Царство је заузимало огромну површину, у његовом саставу су били [[Иран|Персија]], [[Египат]], [[Арабијско полуострво|Арабија]] и [[Блиски исток]]. Крајња западна тачка је била негдје на територији данашњег [[Тунис]]а, где се развијала друга династија која је настала распадом [[Умајадска династијаОмејади|Умајадске династије]], [[Аглабиди|Аглабидска династија]].
 
== Односи са Византијом и Франачким царством ==
Највећи непријатељ калифата је била [[Византијско царство|Византија]]. Калиф ал-Махди је повео [[sveti rat|свети рат]] против Византије. Његову војску је предводио његов син [[Харун ел Рашид|Харун ал-Рашид]] који је повео напад на сам [[Византијски Цариград|Константинопољ]]. Након опсаде Византија је пристала на примирје и морала је да плаћа данак калифату. То је било 782. године. Харун је повео још један напад на Византију и то 806. године када су Византинци одбили да плате порез. тада је Харун са војском продро у Малу Азију и опустошио је.
 
Харун је из политичких разлога (савезништво против Византије) одржавао пријатељске односе са [[Карло Велики|Карлом Великим]]. Спомиње се размјена поклона између ове двојице. Наводно Харун је Карлу Великом послао слона и неки веома чудан сат и још других поклона који су изазвали дивљење на западу.
 
== Живот поданика ==
Становништво калифата је било шаролико, било је [[хришћанство|хришћана]], присталица [[Заратустра|Заратустре]], [[муслиманмуслимани|муслимана]]а, и [[Јевреји|Јевреја]], који су били посебно утицајни, бавили су се банкарством, и били су високи чиновници калифата. Муслимани су били у повлашћеном положају, али и поред тога између њих је било разлике, између арабљана и преобраћеника, којих је било све више и међу њима је било извјесне љубоморе. Хришћани и Јевреји су морали су да се обиљежавају, звали су се зимије. Били су обиљежени нешто слично Јеврејима за вријеме [[нацизам|нацизма]], почело се са рушењем цркава у пограничним областима, као и оних које су изграђене после арапског освајања.
 
Народ се бавио [[земљорадња|земљорадњом]], [[трговина|трговином]], [[занатство]]м. Арапима је било понижавајуће да се баве земљорадњом, па су они били трговци, занатлије, војници као и високи чиновници. Најлошији положај су имали [[робропство|робови]]ови којих је било много Било је црнаца из [[Африка|Африке]], белаца [[Словени|Словена]] и [[Грци|Грка]], као и [[Турци|Турака]] и народа [[Централна Азија|Централне Азије]], робовима су се снабдевали из битака, заробљени су били претварани у робље, а такође су им разна племена продавала робове. Производио се [[папир]], [[стакло]], [[гвожђе]], тканине, драго камење.
 
== Пропаст ==
Опадање је почело веома брзо, већ у [[9. век]]у када су настајале разне династије које су парчале калифат, [[Сафариди]], [[Саманиди]], [[Газнавиди]] су га распарчали, затим [[Селџуци]] који су дошли као робови који су преузели власт. Калифат је био дубоко подијељен јер није била извршена асимилизаиција осталих неарапских народа. Економске прилике су постале веома лоше јер су намети били све већи, народ је сиромашио а великаши се богатили, индустрија је замирала, [[крвна освета|крвне освете]] су постале честе и плодна земља је постајала пуста.
 
Све је то утрло пут новом освајачу са истока. То су били [[Монголи]], који су тада били незаустављиви, њихов вођа је био [[Хулагу-кан|Хулагу]], унук [[Џингис-кан]]а, који је повео велику војску, и након опсаде је заузео Багдад и у њему направио крвопролиће, били су убијени и чланови калифове породице као и сам калиф. Багдад је био у крви, од толико лешева на улицама постало је неподношљиво боравити у њему па се монголска војска на неко вријеме измјестила. То је био крај Абасида.
 
== Види још ==
1.572.075

измена