Абасиди — разлика између измена

'''Абасиди''' су [[арапи|арапска]] [[сунити|сунитска]] [[династија]], чијих је 37 [[калиф|калифа]]а владало у периоду од [[750]]. до [[1258]]. године. Име је добила по [[Мухамед]]овом стрицу [[Абас]]у ([[566]]—[[652]]) оснивачу династије. Користећи незадовољство народа у Месопотамији, Абасиди су [[748]]. дигли устанак против [[УмајадиОмејадски калифат|Умајада]], освојили [[Сирија|Сирију]] и убили калифа [[Мерван]]а II. Новим калифом прогласио се [[Абул Абас]] ([[750]]—[[754]]). Наследио га је брат [[Ал-Менсур]] ([[754]]—[[775]]) и преместио седиште калифата у новоосновани [[Багдад]] ([[762]].). У време владавине [[Харун алел Рашид|Харуна ел Рашида]] ([[786]]—[[809]]) и [[Мамун]]а ([[813]]—[[833]]) достигао је највиши степен економског и културног развоја. Са развојем феудализма ојачале су партикуларистичке тенденције. Поједини намесници су се постепено одвајали. Године [[1055]]. [[селџукселџуци|селџучки кан]] [[Тогрул]] се наметнуо за заштитника калифу [[ел Каим]]у, чиме је фактички сва власт прешла у његове руке. Калифат се одржао до [[1258]]. када су после продора [[Монголи|Монгола]] и њиховог освајања Багдада неки чланови династије су избегли у [[Каиро]], где је [[султан]] [[Бајбарс|Баибарс]] обновио абасидски калифат [[1261]]. који се одржао до [[1517]].

Абасидска династија је достигла свој успон на самом почетку. Њен најславнији владар је био Харун ал-Рашид. За вријеме његове владавине главни град калифата, [[Багдад]] је био најбогатији град на свијету. Харун је живио раскошним животом, а по узору на њега то су чинили, свако по својој могућности, и остали високи чиновници калифата. То је било златно доба и за [[наука|науку]] и [[уметност|умјетност]] које су се убрзано развијале. Царство је заузимало огромну површину, у његовом саставу су били [[Иран|Персија]], [[Египат]], [[Арабијско полуострво|Арабија]] и [[Блиски исток]]. Крајња западна тачка је била негдје на територији данашњег [[Тунис]]а, где се развијала друга династија која је настала распадом [[Умајадска династијаОмејади|Умајадске династије]], [[Аглабиди|Аглабидска династија]].

Највећи непријатељ калифата је била [[Византијско царство|Византија]]. Калиф ал-Махди је повео [[sveti rat|свети рат]] против Византије. Његову војску је предводио његов син [[Харун ел Рашид|Харун ал-Рашид]] који је повео напад на сам [[Византијски Цариград|Константинопољ]]. Након опсаде Византија је пристала на примирје и морала је да плаћа данак калифату. То је било 782. године. Харун је повео још један напад на Византију и то 806. године када су Византинци одбили да плате порез. тада је Харун са војском продро у Малу Азију и опустошио је.

Становништво калифата је било шаролико, било је [[хришћанство|хришћана]], присталица [[Заратустра|Заратустре]], [[муслиманмуслимани|муслимана]]а, и [[Јевреји|Јевреја]], који су били посебно утицајни, бавили су се банкарством, и били су високи чиновници калифата. Муслимани су били у повлашћеном положају, али и поред тога између њих је било разлике, између арабљана и преобраћеника, којих је било све више и међу њима је било извјесне љубоморе. Хришћани и Јевреји су морали су да се обиљежавају, звали су се зимије. Били су обиљежени нешто слично Јеврејима за вријеме [[нацизам|нацизма]], почело се са рушењем цркава у пограничним областима, као и оних које су изграђене после арапског освајања.

Народ се бавио [[земљорадња|земљорадњом]], [[трговина|трговином]], [[занатство]]м. Арапима је било понижавајуће да се баве земљорадњом, па су они били трговци, занатлије, војници као и високи чиновници. Најлошији положај су имали [[робропство|робови]]ови којих је било много Било је црнаца из [[Африка|Африке]], белаца [[Словени|Словена]] и [[Грци|Грка]], као и [[Турци|Турака]] и народа [[Централна Азија|Централне Азије]], робовима су се снабдевали из битака, заробљени су били претварани у робље, а такође су им разна племена продавала робове. Производио се [[папир]], [[стакло]], [[гвожђе]], тканине, драго камење.

Све је то утрло пут новом освајачу са истока. То су били [[Монголи]], који су тада били незаустављиви, њихов вођа је био [[Хулагу-кан|Хулагу]], унук [[Џингис-кан]]а, који је повео велику војску, и након опсаде је заузео Багдад и у њему направио крвопролиће, били су убијени и чланови калифове породице као и сам калиф. Багдад је био у крви, од толико лешева на улицама постало је неподношљиво боравити у њему па се монголска војска на неко вријеме измјестила. То је био крај Абасида.