Опсада Једрена (1913) — разлика између измена

|губици1= {{зас|Бугарска}} 1298 мртвих, 6655 рањено<ref name="bg"/><br />{{зас|Србија|1882}}498 мртвих, 1917 рањено<ref>Jaša Tomić: Rat u Maćedoniji i Bugarskoj, {{sfn|Томић|2006|pp. =75</ref>}}

Српске снаге под командом генерала Степе Степановића су стигле 6. новембра 1912. у место Мустафа Паша (железничка станица испред Једрена). Генерал Степановић се је одмах јавио врховном команданту опсадних трупа генералу [[Никола Иванов|Николи Иванову]]. Српске трупе су чиниле Тимочка дивизија без 14. пука, [[Дунавска дивизија]] другог позива, ојачана 4. прекобројним пуком првог позива и Другим дринским артиљеријским дивизионом. Укупно је било 47.275 српских војника са 72 артиљеријска оружја, 4142 коња и волова и 3046 кола.<ref name="jedrene1">{{Cite booksfn|last1=Скоко|first1=Саво|authorlink1=Саво Скоко|last2=Опачић|first2=Петар|authorlink2=Петар Опачић| title=Војвода Степа у ратовима Србије 1876—1918|edition = Друго издање|publisher=Београдски издавачко-графички завод| year=1975|id=ISBN 86-13-00453-9|pagespp= 11}}</ref>

Долазак српских војника је знатно поправио морал бугарских трупа код Једрена. Обе српске дивизије одмах су упућене на фронт. [[Тимочка дивизија]] ојачана бугарским пуком заузела је северозападни сектор између река [[Марица (река)|Марице]] и [[Тунџа|Тунџе]]. Њен сектор је био дуг 15 километара. Дунавска дивизија је заузела западни сектор између Марице и [[Арда (притока Марице)|Арде]] широк 5 километара. Од Тимочког коњичког пука и бугарског гардијског коњичког пука формирана је комбинована бригада са задатком да осмотри долину Марице.<ref name{{sfn|Скоко|Опачић|1975|pp="jedrene1"/>11}}

[[Примирје]] потписано [[3. децембар|3. децембра]] 1912. и када су преговори започети, [[Добросав Миленковић]], аутор исцрпне књиге о Другој армији у првом блаканском рату, пише да су „логори оживели. Прало се, чистило, оружје и одело, поправљале [[земуница|земунице]] и лежаји на предстражи, набављала простирка и уређивали [[логор]]и.“<ref name="jedrene2">[[Саво {{sfn|Скоко]] и [[Петар |Опачић]] стране |1975|pp=251-254</ref>}}

У току примирја била је образована комисија под председништвом генерала Иванова ради израде планова за освајања Једрена. Члан комисије је био и генерал Степановић. Пошто је источни сектор био најслабије утврђен, комисија се је сложила да напад буде изведен у североисточном углу источног сектора. Због тога Бугари су одлучили да сву српску артиљерију пребаце са западног на источни сектор, сем шест пољских батерија који су задржани на западном сектору. Степановић је тада изјавио да Дунавска дивизија неће бити у могућности да постигне никакав успех без тешке артиљерије, теје одлучено да она за време напада остане пасивна. Такође је изјавио да Тимочка дивизија, без снажне артиљеријске подршке, нема услова да постигне одлучујући успех, али је ипак нагласио да ће она извршити задата тј. заузеће све истакнуте турске положаје у овом сектору.<ref name{{sfn|Скоко|Опачић|1975|pp="jedrene2"/>251-254}}

После темељних двомесечних припрема, [[24. март]]а [[1913]]. године, је почела тродевна битка савезничких армија за освајања Једрена. Целог тог дана артиљеријска ватра савезника цео дан [[бомбардовање|бомбардовала]] Једрене са свих страна осим са истока, како би обманули непријатеља. Сутрадан је почео [[пешадија|пешадијски]] напад у 3 часа ујутру са [[север]]ног, [[југ|јужног]] и [[запад]]ног сектора. Тимочка дивизија је тога дана постигла највећи успех. Без подршке артиљерије је заузела цео северни сектор непријатеља за само 45 минута, чиме је навукла највећи део једренске тврђавске артиљерије. С друге стране Турци су сломили нападе савезничких снага на западном и јужном сектору. Бугарске трупе на источном сектору су почеле напад сат времена касније и неприметно се привукле турским предњим положајима. Тада је 228 артиљеријских оруђа десет минута пуцало на турске положаје, чиме су ућуткали турску артиљерију и порушили све [[казамат]]е. Турци немоћни пред шрапнелском ватром су почели да напуштају положаје пре напада бугарске пешадије.<ref name{{sfn|Скоко|Опачић|1975|pp="jedrene2"/>251-254}}

На крају дана одлучено је да се сутра увече, под заштитом мрака савладају противпешадијске препреке и у рану зору предузму јуриш за освајање [[фора|форова]]. Бугари су, са источног сектора, одмах започели наступање одмах по изласку [[месец]]а од 23,30 часова до 1,30 часова по изласку месеца и избила на фору Ајџу-јолу. Турци су се нашли у паници почели да напуштају своје положаје. На осталим секторима су вођене врло снажне борбе. Турци су на фронту Тимочке дивизије преузимали напад како би повратили положај, али нису имали никакав успех.<ref name{{sfn|Скоко|Опачић|1975|pp="jedrene2"/>251-254}}

У 5,30 часова, Степановић је наредио српским трупама да крену у одсудан напад у линију фронта, како би олакшали дејствовање бугарских трупа на источном сектору, који је пао око 8 часова. Већ у 8,30 часова двојица турских официра дошла су код 20. пука ради преговора о предаји по налогу [[Мехмед Шукри-паша|Шукри-паше]]. Пошто није добио одговор послао је свог [[ађутант]]а у 20. пук с поруком да Шукри паша жели да о предаји преговара са генералом Степановићем. Степановић је одговорио како он није овлашћен од стране команданта да води преговоре и да за то треба да се обрати генералу Иванову. У међувремену Тимочка дивизија је заузела линију форова, а Дунавска дивизија [[Папас-тепе]]. Генерал Степановић се је кретао иза предњих дунавских пукова, и у 11 часова био на [[Бекчитепе]], недалеко од [[Мараш]]а, који је заузео 4. прекобројни пук. у 11,30 часова бугарски официри су дошли у штаб Шукри-паше и он се предао генералу Иванову у 12,15 часова, али се је вратио по својој жељи у фор [[Хадурлук]], где су га заробиле сат касније српске трупе,<ref name{{sfn|Скоко|Опачић|1975|pp="jedrene2"/>251-254}} под командом мајора [[Милован Гавриловић|Милована Гавриловића]] 13. марта [[1913]].<ref>The Serbs. Guardians of the Gate., R.G.D. Laffan, Dorset Press; 2nd edition (1 April 1991)</ref>

Први замеци Другог балканског рата били су присутни и након освајања Једрена. Након [[Лондонски мир (1913)|Лондонског споразума]] биле су организоване посете гробова палих српских војника код Једрена, та су била у селу [[Кадикеј]]. Очеви и мајке су запрепашћено установили да су Бугари променили (побугарили) сама презимена, која су била уписана на крстове палих бораца.<ref>Јаша {{sfn|Томић: Рат у Маћедонији и Бугарској, стр. |2006|pp=75</ref>}}

* {{Cite book |ref= harv|last1=Скоко|first1=Саво|authorlink1=Саво Скоко|last2=Опачић|first2=Петар|authorlink2=Петар Опачић| title=Војвода Степа у ратовима Србије 1876—1918|edition = Друго издање|publisher=Београдски издавачко-графички завод| year=1975|id=ISBN 86-13-00453-9|pages= 11}}

{{Commonscat|FirstSiege Balkanof War|ПрвиAdrianople Балкански рат(1912-13)}}