Михаљ Силађи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м overlink i druga sredjivanja |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 26:
* У периоду [[1457]] — [[1458]]. и [[1460]]. је био [[бан]] од Мачве (''macsói bán'').
* [[1458]]. године је изабран за регента [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Мађарске]]
* Од [[1460]]. године је постао [[војвода]] [[Трансилванија|
==
{{main|Опсада Београда Када је [[1456]]. године [[Мехмед II Освајач|Мехмед II]] поново покренуо поход на [[Београд]] (тада познат под именима ''Нандорфехервар, Ландорфејервар и Болгарфехервар''), [[Јанош Хуњади]] је поверио одбрану јужних делова Мађарске краљевине Михаљу Силађију. Главна битка између [[Хришћани|хришћана]] и [[Османлије|Османлија]] се одиграла код Београда, тачније [[Калемегдан|Калемегданске тврђаве]]. Ту је уједињена хришћанска војска страховито поразила Турке и вратила их назад на исток. У овој кампањи Михаљ Силађи је побрао славу, пошто је као војсковођа предводио задњи јуриш на Турке, дефинитивно их је разбио и поражене натерао да се повуку.
Линија 40 ⟶ 41:
Док је у свим осталим крајевима постепено учвршћивао своју власт, Михаљ Силађи је имао у [[Бистрица (Румунија)|Бистрици]], једним од центара куће Хуњадијевих, пуно проблема и није добио очекивану подршку а и почетну подршку коју је добио од Секеља и локалних властодржаца постепено је губио. Улагао је доста напора да учврсти свој положај, покушавао је да успостави добре односе чак и са старим противницима, међу којима и са [[Сентмиклоши Понграц]]ом, са којим је склопио уговор о међусобној сарадњи. У свим овим политичким смицалицама чак је и краљ морао да реагује да би донекле смирио ситуацију у краљевству и сазвао је краљевски савет у престоници [[Братислава|Пожуну]].
У свим овим, за Михаља ''домаћим'' неприликама, ј ош је дошао и у сукоб са Турцима али је на његову срећу те минималне турске снаге везира Мухамеда је потукао у бици у околини данашњег [[Београд]]а, тада тврђаве [[Калемегдан]]а. Али највећа опасност Михаљу је вребала од [[Ђурађ Бранковић|Ђурађа Бранковића]] и грофа [[Улрих II Цељски|Улриха III Цељског]], рођака мађарског краља [[Жигмунд Луксембуршки|
Да би се осветио, на брзину је сакупио војску и ударио на Бранковића и поразио га у бици код [[Купиник]]а и тада му је за казну одсекао два средња прста због неверног заклињања. Живот му је поштедео захваљујући [[Матија Корвин|Матија
== Силађи у служби краља Матија I Корвина ==
Линија 52 ⟶ 53:
Обављајући ''прљави'' део посла за рачун куће Хуњадијевих, нешто је и радио за себе, освечујући се старим непријатељима. Највећу грешку је направио када је хтео да поврати стари сјај Бистрици и поново је хтео силом да је заузме, у чему је успео, али је направио страховити покољ међу становноштвом, чиме је разбеснео младог краља Матију, који га је за казну затворио у тврђаву [[Вилагош]] (''-{Világos}-''), која се налазу у околини данашњег румунског града [[Арад]]а. Матија је чак издао наредбу да се Силађи погуби, али ју је на интервенцију папе Пије II. (''-{Enea Silvio Piccolomini}-''), повукао.
[[1459]]. године због поновне опасности од [[Турци|Турака]], краљ Матија Корвинијус Хуњади се помирио са Силађијем, вратио му је неке од старих овлашћења, власт над [[Трансилванија|
Силађи је са старим жаром стао опет под управу Хуњадијевих и прво је ојачао све градове тврђаве у јужном делу краљевства а у бици код [[Футог]]а (''-{Futak}-''), је поразио турске снаге на челу са [[Али бег]]ом.
| |||