Јован Трифуноски — разлика између измена

 

Рођен је 23. септембра 1914. у селу [[Вруток]] код [[Гостивар]]а у земљорадничкој породици. Основну школу завршио је у родном селу а седам разреда гимназије у [[Скопље|Скопљу]]. Осми разред и дипломски испит положио је у [[Тетово|Тетову]]. На Филозофски факултет у Скопљу уписао се 1935. и завршио га са успехом 1939. После завршених студија одлази у војску у [[Београд]]у, где служи у [[Војно-географски институт|Војно-географском институту]]. Из војске је изашао као геодетски потпоручник. Од новембра 1940. до марта 1940. био је асистент на географском институту при Филозофском факултету у Скопљу. Учествовао је у [[Априлски рат|Априлском рату]]. За време окупације боравио је у [[Београд]]у. Од 1941. до 1943, радио је као асистент на Геофрафском институту у Београду када је отпуштен, па је радио као професор географије у [[Друга београдска гимназија|Другој]] и [[Пета београдска гимназија|Петој београдској гимназији]].

Године 1943. положио је државни асистенски испит који му је признат и од нових власти пред специјалном државном комисијом 1945. од 1943. до 1945. радио је као асистент на Београдском географском институту. Године 1946. пребачен је у на Скопље Скопски филозофски факултет где је као асистент радио до 1952, када добија звање универзитетског предавача. Докторирао је 1950. пред комисијом Сану одбранивши као тезу антропогеографску студију: '''Кумановско-прешевска Црна Гора'''.

Радио је у Београду и Скопљу као редовни и ванредни [[професор]]. Целог живота радио је на антропогеографским изучавањима, остварујући идеју [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]], бар што се тиче јужног дела Југославије, о антропогеогрефском изучвању свих насеља у земљи-Едиција Насеља и порекло становништва. Објавио је велики број [[монографија]] и стручних расправа на тему антропогеографије у еминентним часописима као што су: Гласник српског географског друштва, Српски етнографски зборник, Гласник САНУ-а и у многим другим. <ref>http://www.igeografija.mk/Institut/Institut_geog_kire1.pdf</ref>

Често је истицао српску етничку припадност и у својим радовима истицао српски карактер македонског становништва, не одричући савремено постојање македонске нације. Године 1997. то своје мишљење исказао је у делу Македонизација Јужне Србије.<ref>[http://openlibrary.org/works/OL2228992W/Makedoniziranje_Juz%CC%8Cne_Srbije Makedoniziranje Južne Srbije (Open Library)], Приступљено 28. 3. 2013.</ref> Умро је 2002. у Београду.

 

[[Категорија:Гостиварци]]

[[Категорија:Српски антрополози]]