Шок (медицина) — разлика између измена

Термин „шок“ први је употебио [[1740]]. године Џон Спароу ''(John Sparrow)'', у описиванју својих запажања до којих је дошао након лечења рањеника.

 

 

Колинс и Ворен (Collins, Waren) су, [[1895]]. године, дефинисали шок као; „Тренутну опасност од смрти“".

*''Трећа значајка је место на којем болесник умире у шоку. То место јесу митохондрије, тзв. натријска пумпа, лизозомска мембрана и хидролазе што се налазе унутар лизозома. Инзулт, без обзира на узрок, (траума, затајивање миокарда, хеморагија, токсини, краш повреде, опекотине), ангажује цео организам и низ компензаторних акција које, више или мање сврсисходно, имају задатак да успоставе поремећену биолошку равнотежу и врате организам у његово првобитно стање...<ref>Milijan P. Kalušević, Monografija: Šok, patogeneza, klinička slika i klinički znaci, dijagnostika, klasifikacija i terapija, Medicinski fakultet Banja luka, Banja luka 2004.</ref>''}}

== Класификација шока ==

Хиповолемијски шок, је нагло смањење [[волумен]]а [[крв]]и у [[Циркулација крви (хемодинамика)|циркулацији]], које узрокује смањење [[Ткиво (биологија)|ткивне]] перфузије и поремећај [[ћелија|ћелијског метаболизма]]. Хиповолемијски [[шок]] је најчешћи облик [[шок]]а у [[хирургија|хирургији]].

 

Губитак од 50% [[запремина|волумена]] крви у [[Циркулаторни систем човека|циркулацији]], довешће до тешких циркулаторних поремећаја и дубоког [[шок]]а. Код брзог губитка крви као што су; руптуре грудне или [[анеуризма трбушне аорте|трбушне анеуризме]], коронарна инсуфицијенција и срчана слабост појава хиповолемијски шока настаје брзо.

 

Кардиогени шок настаје као последица акутног попуштања [[срце|срца]], које се карактерише малим систолним волуменом [[крв]]и (количина крви коју срце избаци у току једне систоле) и немогућношћу постизања задовољавајућег минутног волумена срца (производ систолног волумена и срчане фреквенције).<ref name="IrwinRippe">{{Cite book|author=Rippe, James M.; Irwin, Richard S. |title=Irwin and Rippe's intensive care medicine |publisher=Lippincott Williams & Wilkins |location=Philadelphia |year=2003 |pages= |isbn=978-0-7817-3548-3 |oclc=53868338}}</ref><ref name="Marino">{{Cite book|author=Marino, Paul L. |title=The ICU book |publisher=Williams & Wilkins |location=Baltimore |year=1998 |pages= |isbn=978-0-683-05565-8 |oclc=300112092}}</ref><ref name="FCCS">{{Cite book|author= Society of Critical Care Medicine.|title=Fundamental Critical Care Support |publisher=Society of Critical Care Medicine |location= |year=2001 |pages= |isbn=978-0-936145-02-0 |oclc=48632566}}</ref><ref name="isbn0-07-140235-7">{{Cite book | author = Jameson, J. N. St C.; Dennis L. Kasper; Harrison, Tinsley Randolph; Braunwald, Eugene; Fauci, Anthony S.; Hauser, Stephen L; Longo, Dan L. | title = Harrison's principles of internal medicine | publisher = McGraw-Hill Medical Publishing Division | location = New York | year = 2005 | pages = |isbn=978-0-07-140235-4 | oclc =}}</ref><ref name="isbn0-7216-9652-X">{{Cite book | author = Ausiello, D. A.; Cecil, Russell L.; Goldman, Lee | title = Cecil textbook of medicine | publisher = W.B. Saunders | location = Philadelphia | year = 2004 | pages = |isbn=978-0-7216-9652-2 | oclc =}}</ref><ref name="isbn0-19-262922-0">{{Cite book | author = Warrell, D. A. | title = Oxford textbook of medicine | publisher = Oxford University Press | location = Oxford [Oxfordshire] | year = 2003 | pages = |isbn=978-0-19-262922-7 | oclc =}}</ref><ref name="Overview">-{[http://www.surgicalcriticalcare.net/Lectures/shock_overview.pdf Shock: An Overview] [[PDF]] by Michael L. Cheatham, MD, Ernest F.J. Block, MD, Howard G. Smith, MD, John T. Promes, MD, Surgical Critical Care Service, Department of Surgical Education, Orlando Regional Medical Center, [[Orlando]], Florida}-</ref>

 

 

Септички шок може да се јави код свих особа са сепсом, без обзира на узраст, пол или социјални статус, због неодговарајуће одбране организма од инфекције. Посебно ризичне групе чине особе старије животне доби, мала деца, хронични болесници и имунодефицијентне особе.

 

Анафилактични шок (АШ) (генерализована реакција преосетљивости, ситемска анафилаксија, хиперсензитивна алергија), је нагла и често [[смрт]]оносна генерализована [[алергија|реакција преосетљивости]] која настаје у току једног до пет минута, најчешће после примене парентералних [[лек]]ова, контрастних средства (у [[радиологија|радиологији]]) или нехуманих [[беланчевине|беланчевина]]. Механизам системске анафилаксије може бити алергијски и неалергијски.<ref>Jones AE, Kline JA. ''Shock. In: Marx JA, ed. Rosen’s Emergency Medicine: Concepts and Clinical Practice.'' 7th ed. Philadelphia, Pa: Mosby Elsevier; 2009:chap 4.</ref><ref>Parrillo JE. ''Approach to the patient with shock.'' In: Goldman L, Ausiello D, eds. Cecil Medicine. 23rd ed. Philadelphia, Pa: Saunders Elsevier; 2007:chap 107.</ref>

{{цитат2|''Анафилактична реакција која се развије пре појаве уртикарије или Квинкеовог едема, генерализована уртикарија, Квинкеов едем, бронхоспазам или колапс који може да настане након уједа инсекта нису анафилактични шок.<ref>Maier RV. ''Approach to the patient with shock. In: Fauci AS, Harrison TR, eds. Harrison's Principles of Internal Medicine''. 17th ed. New York, NY: McGraw Hill; 2008:chap 264.</ref>''}}

 

 

 

 

== Иницијална терапија шока ==