Ратко Дугоњић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 40:
[[Априлски рат]] и окупација [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], [[1941]]. године затекли су га у Сарајеву. Неколико дана потом у Сарајево је дошао [[Иво Лола Рибар]], где је боравио код свог рођака [[Миљенко Цвитковић|Миљенка Цвитковића]], [[Шпански борци|шпанског борца]]. Ратко се са њима често сусретао и активно радио на организовању новог начина илеганог рада и стању у СКОЈ-у у условима окупације. У периоду до почетка устанка, јула [[1941]]. године, више пута је путовао у Загреб и Београд, на седнице Централног комитета СКОЈ-а и сусретао се са другим члановима ЦК СКОЈ-а - [[Јожо Влаховић|Јожом Влаховићем]], [[Јован Стојсављевић|Јованом Стојсављевићем]] и другима. Био је један од организатора [[Сарајево у Народноослободилачкој борби|устанка у Сарајеву]] и околини. Радио је на организовању ударних и диверзантиских група, које су биле сасатвљене углавном од скојеваца и извршавала саботаже и диверзије у граду.
 
Када је формиран [[Семизовачки партизански одред]], постављен је за његовог [[Политички комесар|политичког комесара]]. Са одредом је учествовао у првим устаничким акцијама у околини окупираног Сарајева. Септебра [[1941]]. године налазио се у [[Ужичка република|ослобођеном Ужицу]], где је тада било седиште [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], ЦК СКОЈ-а и [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОП одреда ЈугосавијеЈугославије]]. Ту му је Лола Рибар поверио дужност секретара Покрајинског комитета СКОЈ-а за БиХ и вартио се у [[Босна (област)|Босну]]. Најпре је до почетка [[1942]]. године боравио у источној Босни, одакле је имао директну везу са [[Херцеговина|Херцеговином]], али пошто није било никаквих веза са [[Босанска крајина|Босанском крајином]], он је отишао тамо. После краћег боравка у Босанској крајини кренуо је у Херцеговину. На путу за Херцеговину, у Сеоници се сусрео са Врховним штабом и [[Јосип Броз Тито|Јосипом Брозом Титом]]. У Херцеговини је провео око месец дана, а потом се уптуо на Млиниште, где се тада, септембра 1942. године, налазио Врховни штаб. Ту се сусрео са Лолом Рибаром и [[Мика Шпиљак|Миком Шпиљком]], тада јединим живим члановима Централног комитета СКОЈ-а. На састанку су одлучили да се формира ново језгро ЦК СКОЈ-а, а он је постао организациони секретар ЦК СКОЈ-а. После погибије [[Иво Лола Рибар|Иве Лоле Рибара]], новембра [[1943]]. године, преузео је дужност политичког секретара ЦК СКОЈ-а и на овој дужности остао је све до [[1948]]. године, када је СКОЈ уједињен са [[Народна омладина Југославије|Народном омладином Југославије]].
 
Као организациони секретар ЦК СКОЈ-а имао је значајног удела у организовању и активности [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије]] (УСАОЈ). Учествовао је на оба ратна конгреса ове организације - у [[Бихаћ]]у, децембра [[1942]]. и [[Дрвар]]у маја [[1944]]. године. Вршио је и значајне функције у организовању народне власти на ослобођеној териториији. Био је већник [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНО Југославије]] и [[ЗАВНОБиХ|ЗАВНО Босне и Херцеговине]]. Поред политичког рада учествовао је и у борбама. Једна од најзначајнијох битака у којој је учествовао је [[десант на Дрвар]], када се са члановима СКОЈ-а и УСАОЈ-а вратио у опкољени град и учествовао у засштити прилаза [[Титова пећина у Дрвару|пећини]] у којој се налазио [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]].
Ред 48:
Био је члан Политбироа [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Босне и Херцеговине|Савеза комуниста Босне и Херцеговине]] и члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]], од [[Пети конгрес КПЈ|Петог]] до [[Осми конгрес СКЈ|Осмог конгреса]], а од [[1966]]. и члан Председништва ЦК СКЈ. Биран је за посланика Савезне скупштине и скупштине Босне и Херцеговине у више сазива. Био је члан [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]] и [[Савет федерације|Савета федерације]]. Умро је [[27. јун]]а [[1987]]. године у [[Сарајево|Сарајеву]].
 
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су [[Орден јунака социјалистичког рада]], [[Орден народног ослобођења]], [[Орден братства и јединства]] и др. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембра]] [[1953]]. године.
 
== Занимљивости ==