Јосип Видмар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 43:
Јосип Видмар је још за време студија почео да се бави књижевношћу, књижевном историјом и и критиком. Сарађивао је у готово свим словеначким часописима, од којих су неки „Нови записки“, „Љубљански звон“, „Дом ин свет“ и „Модра птица“. Осим часописа „Трије лабоди“ [[1922]], од [[1925]]. године покренуо је и готово сам испуњавао „Критику“ све до [[1927]]. године.
 
Као драматург љубљанске „Драме“ писао је о позоришним и позоришно-књижевним проблемима. Видмарова предратна критичко-есејистичка активност била је окарактеризована рехабилитовањем критичке мисли, која је после [[Фран Левстик|Франа Левстика]] и [[Иван Цанкар|Ивана Цанкара]] запала у кризу. У своме полемичком критиковању борио се против реакционарне [[Католичка црква|католичке]] мисли, која је католички назор постављала изнад уметничких постулата и шибао „напредњаке“ ([[либерали]], [[демократи]]), који су хтели да словенаштво утопе у југословенштини. Његово најзначајније дело, које се дотиче обранеодбране словеначког идентитета за време [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] је брошура „Културни проблеми словенаштва“, издана [[1932]]. године.
 
Као позоришни критичар борио се против негативистичких и нихилистичких погледа на свет, писао је своје есеје и размишљања, која по својој идејној и естетичкој вредности представљају врхунац словеначке књижевности.