Хулагу-кан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 30:
Хулагу-кан је заповедао највећом монголском војском, која је икад скупљена. Међу његовим генералима био је и несторијански хришћанин генерал Китбука. Хилагу је лако разорио Луристан, да се глас о томе надалеко проширио, па су Хашашини одмах предали своју тврђаву Аламут без борбе. Монголи си имали давно намеру да заузму [[Багдад]]. Велики кан је заповедио Хулагуу да буде милостив према онима, који се предају.
Монголска војска је кренула у новембру [[1257]]. на [[Багдад]]. По наређењу великог кана сваки десети способан за борбу у целом царству морао је бити у саставу Хулагуове армије. Хулагу је од [[калиф]]а Ал Мустасима захтевао да се преда. Калиф је одбио и запретио је Монголима да ће навући гнев бога, ако нападну калифа. Калиф се није довољно добро припремио. Није сакупио довољно војске, а и зидове Багдада није ојачао. Калиф је учинио најгору ствар коју је могао, а то је била да је наљутио Хулагуа и дао му изговор за касније харачење Багдада. А са друге стране није се припремио за
Хулагу је своју војску поделио на два дела, тако да су угрожавали Багдад и са источне и са западне обале Тигра. Део калифове војске је одбио снаге са запада, али поражени су били у следећој борби. Монголи су провалили насипе и изазвали су поплаву на подручју иза калифове армије. Калифова армија се нашла у замци. Већину калифове војске се или утопила или су их Монголи убили.
После тога Монголи су под заповедништвом кинеског генерала Гуо-кана започели опсаду града. Изградили су палисаду и довезли су [[опсадне справе]] и [[Катапулти|катапулте]]. Опсада је започела [[29. јануар]]а. Битка је била релативно кратка, обзиром да се радило о опсади. Већ до [[5. фебруар]]а Монголи су контролисали један појас зида. Калиф Ал Мустасим је покушао да преговара, али Хулагу је одбио Багдад се предао [[10. фебруар]]а [[1258]]. године. Монголи су [[13. фебруар]]а продрли у град и започели седмицу масакрирања, пљачкања, силовања и уништавања.
| |||