Дулитлов напад — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke
Ред 18:
Што се тиче бродова који су судјеловали у акцији, Хорнет и Ентерпрајз су се одмах након повратка у [[Перл Харбор]] требали упутити према југозападном Пацифику и придружити Лексингтону и Јорктауну у [[битка у Коралном мору|бици у Коралном мору]], 7-8. маја 1942. Будући да нису могли стићи на време, ускоро су опозвани и упућени на северозапад, према малом острву званом [[Мидвеј]]. Ту су, заједно са набрзину поправљеним Јорктауном који се вратио из Коралног мора, напокон добили праву сатисфакцију за Перл Харбоур. Тиме је заустављено јапанско напредовање на централном Пацифику, а у [[битка за Гвадалканал|борбама око Гвадалканала]] које су трајале између августа и децембра 1942. потопљено је шест од 16 бродова који су учествовали у бомбардовању Токија, укључујућу и носач Хорнет.
 
Строго гледано, Дулитлов напад је био тактички промашен и неуспешно изведен. Сви бомбардери укључени у акцију су изгубљени, а штета на јапанским војним циљевима била је занемарива. С друге стране, када је у Америку допрла вијест да су бомбардирали Токио завладала је права еуфорија и нација се извукла из депресије настале након Пеарл Харбора. Али било је и директне војне користи, итекакве. Јапанци су напад доживјели најприје као изненађење а потом као невиђену срамоту. Ни у сну се нису надали да би се Американци усудили напасти Јапан, и то главни град. Велик број јапанских авиона с пацифичких отока одмах је враћен натраг у обрануодбрану домовине авиона који би Јапанцима у неким биткама и те како добро дошли. Осим тога, амерички напад је изиритирао јапанце до те мјере да су у бијесу направили можда и одлучујући погрешан корак. Адмирал Јамамото Исороку се желио осигурали од будућих напада, уништити америчке носаче и истовремено помакнути линију фронта даље од Јапанског оточја, што је било развлачење њиховог дефенсивног периметра и прекретница у рату за Пацифик.
 
== Референце ==