Википедија

Рат — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене Os Branko Radicevic (разговор) на последњу измену корисника [[User:Крушевљанин Иван|Крушев…
мНема описа измене
Ред 56:
 
Многи буржоаски [[идеализам|идеалисти]] су објашњавали порекло рата биолошким узроцима (социјалдарвинизам). Они су упоређивали рат са законитостима који владају у животињском свету, и сматрали да је рат услов друштвеног опстанка на исти начин као и што је борба за опстанак услов за постојање у природи.
* [[Томас Хобс]] је објашњавао вечност и неизбежност ратова само човековом природом, а ратно стање јединим законом у односима држава и влада. [[Готфрид Вилхелм Лајбниц]], пак сматра да вечни мир није могућ на овом свету и да би довео до умртвљавања природе, до необнављања живота и до застоја у развитку. Рат је урођено стање човека, јер у основи његовог живота, као и у основи сваког другог живог бића, је борба за опстанак и зато је човек човеку вук. рије, јер узроке рата објашњава природном неједнакошћу. У овој расној теорији се истакао немачки идеолог најреакционарнијег дела немачке буржоазије [[Фридрих Ниче|Ниче]], који је истицао надмоћ аријевске расе.
* [[Расна теорија]] је најгрубљи вид ове биолошке теорије, јер узроке рата објашњава природном неједнакошћу. У овој расној теорији се истакао немачки идеолог најреакционарнијег дела немачке буржоазије [[Фридрих Ниче|Ниче]], који је истицао надмоћ аријевске расе.
 
а становника.
Етичке теорије ([[Георг Вилхелм Фридрих Хегел|Хегел]], [[Пјер Жозеф Прудон|Прудон]], Фулер и други) сматрају да је рат прогресивна појава која позитивно утиче на морал људи и народа и без које се не може ни замислити постојање и развитак друштва, јер морално стање народа доприноси величању јаких личности и нација којима је предодређена историјска улога. Рат чува народе од труљења и је најбоље средство за лечење народа.
* Енглески свештеник [[Малтус]] је развио теорију да је рат неминован за ограничавање претераног пораста становништва јер уништава сувишно становништво и одржава равнотежу између средстава за живот и броја становника.
 
У [[20. век|20. веку]] се рађају нове, геополитичке теорије као покушај оправдања империјалистичких ратова ([[Хаусхофер]], [[Мекиндер]] и други). Они објашњавају порекло рата географским положајем појединих народа: смањивањем животног простора и борбом за простор, непогодношћу и потребом промене границе и сл. [[Геополитика]] се и данас често употребљава за оправдање ратних припрема.
Линија 71 ⟶ 69:
 
== Рат и право ==
Рат као друштвену
Рат као друштвену појаву регулира и право (међународно јавно и ратно право). Правни појам рата је ужи од његовог општег појма. '''Рат је оружани сукоб између две или више држава, узрокован вољом једне од њих, уз потребу принудних мера којим свака зараћена снага покушава наметнути своју вољу противнику.'''
 
[[1928]]. године рат је био одобраван по [[међународно ратно право|међународном ратном праву]], јер је свака независна држава имала право на вођење рата. [[27. август]]а [[1928]]. године је рат по први пут у историји забрањен Париским пактом, где су се државе, потписнице тог уговора одрекле права на рат и обвезале да у њиховим међусобним односима неће прибећи рату. Међутим ова обвеза је важила само за потписнице уговора, па је рат и даље био правно допуштен. Проблем овог уговора је то што није јасно одредио појам правичне самоодбране, напада или одбране. Стога је увек постојала могућност да се нападачки рат прогласи одбрамбеним како би се оправдала његова потреба. На тај је начин и [[Немачка]], иако потписница пакта, почела [[Други светски рат]].
 
Повеља [[Уједињене нације|УН]] из [[1945]]. коначно забрањује рат као средство решавања међународних спорова и националне политике. Чланице УН су се обвезале да неће употребљавати силу или претити силом која би била усмерена против политичке или територијалне [[независност]]и било које државе, да ће све спорове и сукобе решавати једино и искључиво мирним путом, да ће пружити помоћ свакој нападнутој чланици, да ће се уздржати од пружања помоћи свакој држави против које УН преузму неку принудну меру. Иако забрањује рат, повеља УН ипак допушта ''урођено право на појединачну и заједничку самоодбрану у случају оружаног напада против неког члана Уједињених нација, док Савет безбедности не предузме мере потребне за очување међународног мира и сигурностидти.''
 
== Подела ратова ==
Линија 105 ⟶ 103:
* [[коалициони рат]]
* [[герилски рат]]
нвенција]]
 
== Види још ==
* [[Списак ратова]]
* [[Војна историја]]
* [[Женевска конвенција]]
* [[ратно стање]]
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Рат”