Први свесловенски конгрес — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ref=harv; козметичке измене |
м референце |
||
Ред 5:
Кад је у фебруару 1848. избила [[Револуције 1848. у Француској|револуција у Паризу]], која је срушила монархију и довела до прогласа [[Француска Друга Република|републике у Француској]], заљуљала се из темеља и трошна [[Аустријско царство|аустријска]] зграда. Плануше устанци на све стране. Немачки родољуби сазваше у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурту]] [[свенемачки сабор]], који је имао јасно да изрази жељу за немачким уједињењем, али не под вођством Аустрије. Као одговор на то дошао је после свесловенски састанак у Прагу, на ком је учествовало и неколико [[Срби|Срба]]. Иза тих и поред тих манифестација почеше и уличне борбе. Узбуни се чак и лојални царски [[Беч]]. [[Клеменс Венцел фон Метерних|Метерних]] мораде бити жртвован. Али то ипак не смири узавреле духове, нарочито не тамо где је покрет добио не само карактер борбе за уставне слободе, него и за национално ослобођење.{{sfn|Ћоровић||pp=}}
Национални покрет [[Чеси|Чеха]] био је знатно слабији од [[мађарска револуција 1848.|мађарског]] и [[Српска револуција 1848—1849.|српског]]. У Прагу се састао Свесловенски конгрес (1848), који је окупио многе познате словенске представнике. Све наде Чеха и осталих окупљених словенских представника покопао је кнез [[Адолф Виндишгрец]] бомбардовањем Прага и завођењем војне диктатуре.<ref>Др [[Радош Љушић]], Историја за трећи разред гимназије општег и друштвено-језичког смера, Завод за уџбенике, Београд 2007,,
[[Хеј, Словени]] је свесловенска химна писана и компонована за Свесловенски конгрес у Прагу 1848. и била је химна словенству и словенским језицима, па су сви Словени имали своју верзију – препев текста. Српска верзија је такође почињала у похвалом словенском језику и једном Богу: “Језик нама господ даде силан громовит, нико не сме ово благо нама уграбит. Хеј Словени, јоште живи реч наших дедова...”<ref>http://www.drama.org.rs/D8_txt7.asp</ref>
| |||