Сергеј Киров — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м референце
Ред 46:
 
=== Атентат ===
Сергеја Кирова убио је [[1. децембар|1. децембра]] 1934. године Леонид Николајев. Николајев је био ситни преступник, који је био избачен из Партије и имао финансијских проблема, а за своје је проблеме кривио Кирова. Први пут је покушао да га убије [[15. октобар|15. октобра]] 1934. године. Ушао је у [[Смољни институт]], тадашње седиште лењинградског партијског одељења. Када је обезбеђење затражило преглед његове торбе, нашли су напуњени [[пиштољ]]<ref name = "Orlov">Orlov, Alexander, ''The Secret History of Stalin's Crimes'', New York: Random House (1953)</ref>. Након пар часова, Николајеву је враћен напуњени пиштољ и пустили су га да оде, иако је по закону требао да буде ухапшен<ref name="Barmine, Alexander 1945, pp. 247-252">{{Cite bookharvnb|last=Alexandre|first=Barmine,|title=One who Survived; the Life Story of a Russian Under the Soviets. Introd. by Max Eastman|url=http://books.google.com/books?id=eQlmNAEACAAJ|year=1945|publisher=Putnam|pagespp=247-252}}</ref>.
 
[[НКВД]] је, уз Стаљиново одобрење, наредних дана смањио обезбеђење око института Смољни. Дана 1. децембра 1934, на улазу у Кировљеву канцеларију уопште није било чувара, иако је зграда била седиште лењинградског партијског апарата и центар локалне владе<ref name = "Orlov" />{{sfn|Barmine|1945|pp=247-252}}. Према појединим извештајима, у згради је тог дана уз Кирова био само његов телохранитељ, комесар Борисов. Николајев је тог дана поподне ушао у институт и сачекао да Киров изађе на ходник. Након тога му је пуцао с леђа у затиљак и убио га на месту<ref name = "Knight">{{Cite book|last=Knight|first=Amy W.|title=Who Killed Kirov?: The Kremlin's Greatest Mystery|url=http://books.google.com/books?id=Ghl1QgAACAAJ|year=1999|publisher=Hill and Wang|isbn=978-0-8090-6404-5|pp=190}}</ref>.
Ред 52:
Након атентата, Стаљин је позивао на брзо кажњавање одговорних за Кировљеву смрт. Николајев је био ухапшен, суђено му је и [[29. децембар|29. децембра]] је био стрељан. Кировљева смрт била је такође једно од оправдања да су се „непријатељи револуције“ убацили у СССР, због чега је неколико година касније покренута тзв. [[велика чистка]].
 
На иницијативу [[Никита Хрушчов|Никите Хрушчова]] је [[1955]]. године покренута нова истрага Кировљевог убиства, а на челу комисије био је [[Пјотр Поспелов]]. Хрушчов је на темељу истраге изнео закључак да је Николајев свакако био у контакту с неким ко је био задужен за Кировљево обезбеђење. Николајев при првом покушају атентата уопште није био санкционисан, а [[комесар]] Борисов је само дан након атентата на Кирова погинуо у саобраћајној несрећи у којој остали у колима нису страдали. Хрушчов је надаље изнео чињеницу да су сви високи функционери НКВД-а највероватније убијени у чистки [[1937]]. године „како би се уклонили и задњи сведоци и организатори Кировљевог убиства“<ref name="Khrushchev, N.S. 1989, pp. 21">Khrushchev, N.S., ''On the Cult of the Individual and Its Consequences'', London (1989), pp. 21</ref>.
 
== Наслеђе ==