Вејд-Џајлс — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke
Ред 1:
'''Вејд-Џајлс''' ({{јез-кин-туп|у=[[wikt:威|威]][[wikt:妥|妥]][[wikt:玛|玛]][[wikt:拼|拼]][[wikt:音|音]] / [[wikt:韦|韦]][[wikt:氏|氏]][[wikt:拼|拼]][[wikt:音|音]]|т=[[wikt:威|威]][[wikt:妥|妥]][[wikt:瑪|瑪]][[wikt:拼|拼]][[wikt:音|音]] / [[wikt:韋|韋]][[wikt:氏|氏]][[wikt:拼|拼]][[wikt:音|音]]|п=wēituǒmǎ pīnyīn}}), је систем [[романизацијаРоманизација кинеског језика|романизације]] (фонетска запис и [[транскрипција]]) за [[мандарински кинески језик]] коришћен у [[Пекинг]]у. Вејд-Џајлс се развио из система који је створио [[Томас Франсис Вејд]] средином 19. века, а уредио га је [[Херберт Џајлс]]а у [[кинески језик|кинески]]-[[енглески језик|енглески]] [[речник]]у из 1892.
 
Вејд-Џајлс је био главни систем транскрипције у свету који говори енглески за већину 20. века, користио се у неколико стандардних књига и референца и свим књигама о Кини објављена пре 1979.{{sfn|Krieger|1997|pp=82}} Систем је замијенило романизације из [[Нанђинг]]а који су били у општој употреби до касно у 19. веку. Данас га је скоро у потпуности заменио [[пинјин]], али делови, нарочито имена појединаца и појединих градова су остали у употреби у [[Република Кина|Републици Кини]] ([[Тајван]]).
Ред 8:
Систем Вејд-Џајлс је био намењен да препише кинеске речи за кинеске стручњаке. То је довело до општег осећаја да је систем не-интуитиван за нестручњаке, и није много корисно за подучавање кинеског [[изговор]]а.
 
[[Република Кина]] ([[Тајван]]) је користила Вејд-Џајлс деценијама као чињенички стандард, постојеће уз неколико службених, али неприметних [[Романизација кинеског језика|романизација]] као што су у сукцесији: [[Гвоји Ромадзи]] (1928), [[МФС 2]] (1986), и [[тонгјонг пинјин]] (2000). Тајванска имена места су готово још увек написани у Вејд-Џајлсу, и многи [[амерички Кинези]] и [[Канађани]] пишу своја кинеска имена у Вејд-Џајлсу.
 
[[Пинјин|Ханју пинјин]] је службени и највише кориштен систем у [[Народна Република Кина|Народној Републици Кини]]. У [[Сингапур]]у, пинјин се учи у националним школама и нашироко се користи у службеним документима, иако је влада обрнула захтев да људи региструју кинеска имена у пинјину. Вејд-Џајлс и пинјин записи за Тајванска имена места и речи дуго прихваћене на енглеском језику се још увек користе у текстовима на енглеском језику у обим земљама.
Ред 45:
 
=== Интерпункције ===
Осим тога [[апостроф]]и се користе за разликовање [[#један симбол-више звука|више звука за једно латиничко слово]], Вејд-Џајлс користи [[спојница (интерпункција)|спојнице]] да одвоји [[слог]]ове унутар [[реч]]и, док пинјин само користи апострофе за одвајање несхватљиве слогове. Оригинално у свом речнику, Џајлс је користио леве апострофе (<fontspan facestyle="font-family:Times New Roman;">‘</fontspan>) доследно. Таква оријентација је била у кинеским радовима до 1950-их и 60-их, када се почело да се постепено замењује десни апострофи (<fontspan facestyle="font-family:Times New Roman;">’</fontspan>) у академској литератури. Он-лине публикација готово стално користити обичне апострофе ('). Апострофи су у потпуности занемарене у Тајванским пасошима, стога њихове изостављености у именима [[прекоморски Кинези|прекоморских Кинеза]].
 
Ако је слог није први у речи, своје прво слово није [[мајускула|велико слово]], чак и ако је [[властита именица]]. Кориштење апострофа, спојница, и великих слова често се не посматра у именима места и личним именима. На пример, већина прекоморских кинеза од [[Тајван]]ског порекла пишу [[прво име]] као „Таи Лун“ или „Таи-Лун“, док Вејд-Џајлс заправо пише „Таи-Лун“. Проблеми капитализација произлази делом због пасоша НР Кине зато што пишу великим словом сва имена власника (уз фотографију). Такође је због неспоразума који је други слог је [[средњег имена]]. (Види [[кинеско име]])