Хакобо Арбенз — разлика између измена

Од [[1932]]. до [[1937]]. је служио у неколико гарнизона широм Гватемале,<ref name="shattered-134-137" /> када је добио место предавача на војној академији. Године [[1943]], био је промакнут у чин капетана.<ref name="shattered-134-137" /> Оженио се [[1938]]. ћерком богатог земљопоседника, Маријом Вилановом. Преко своје супруге упознао се с [[Марксизам|марксизмом]], који ће касније имати утицаја на његову политику током председничког мандата.<ref name="shattered-141">{{cite book|last=Gleijeses,|first=Piero|title=Shattered 1992Hope: [The Guatemalan Revolution and the United States, 1944-1954|url=http://books.google.com/books?id=mS7ZVKa6i3AC&pg=PA141,|year=1992|publisher=Princeton pp.University 141]Press|isbn=0-691-02556-8|pages=141–}}</ref>

Гватемала је још од 1890-их била под утицајем воље [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-а преко [[Монроова доктрина|Монроове доктрине]]. Према њој, након избацивања европских колонијалних сила из Америке, цео континент треба да буде под патронатом САД. Гватемалски диктатори су тако током 19. и [[20. век]]а ишли на руку америчким интересима и радили у корист њихових фирми.<ref name="managing-8-10">Streeter, 2000: [http://books.google.com/books?id=h17R_A0n-1MC&pg=PA8, pp. 8-10]</ref> Најбруталнији од тих диктатора био је [[Хорхе Убико]], који је дошао на власт [[1930]]. уз помоћ САД; имао је веома развијену обавештајну мрежу, убијао политичке противнике, отворено заговарао [[фашизам]],<ref>{{Cite book|title=Grappling with atrocity: Guatemalan theater in the 1990s|last=Shillington|first=John|publisher=Fairleigh Dickinson University Press|year=2002|isbn=9780838639306|url=http://books.google.com/books?id=KJyWMjI4pfgC&pg=PA38|pages=38-39}}</ref>{{sfn|LaFeber|1993|pp=77-79}}{{sfn|Forster|2001|pp=81}}<ref>{{Cite book|title=Nazis and good neighbors: the United States campaign against the Germans of Latin America in World War II|last=Friedman|first=Max Paul|publisher=Cambridge University Press|year=2003|isbn=9780521822466|url=http://books.google.com/books?id=qYeYaDs1xR4C&pg=PA82|pages=82-83}}</ref>}}{{sfn|Krehm|1999|pp=44}} радио је у корист богаташа и земљопоседника а на штету сељаштва, мрзио [[Маје|домородце]], предао је америчкој [[Јунајтед фрут компани|компанији Јунајтед фрут]] хиљаде хектара земље и ослободио ју плаћања пореза, и остало.<ref name="managing-11-12">Streeter, 2000: [http://books.google.com/books?id=h17R_A0n-1MC&pg=PA11, pp. 11-12]</ref><ref name="immerman-1983-34-37">Immerman, 1983: [http://books.google.com/books?id=erAkfz6c9HoC&pg=PA34, pp. 34-37]</ref><ref name="cullather-2006-9-10">Cullather, 2006: [http://books.google.com/books?id=sp3IGB4csCQC&pg=PA9, pp. 9-10]</ref><ref name="rabe-1988-43">Rabe, 1988: [http://books.google.com/books?id=o2SFNdAiB7UC&pg=PA43, pp. 43]</ref><ref name="mccreery-1994-316-317">McCreery, 1994: [http://books.google.com/books?id=0mpsg65LOMcC&pg=PA316, pp. 316-317]</ref> Коначно је био принуђен да се повуче с власти [[1. јул]]а [[1944]]. године услед масовних протеста интелектуалаца и војске широм земље. Међу опозиционим официрима био је и Арбенз, а они су у октобру срушили с власти и трочлану хунту која је наследила Убикоа, те расписали демократске изборе наредне године.<ref>{{cite book|last=Streeter,|first=Stephen 2000M.|title=Managing the Counterrevolution: [The United States and Guatemala, 1954-1961|url=http://books.google.com/books?id=h17R_A0n-1MC&pg=PA13,|year=2000|publisher=Ohio pp.University 13]Press|isbn=978-0-89680-215-5|pages=13–}}</ref>

Ненадана смрт предсендичког кандидата Франсиска Хавијера Аране [[1950]]. године, оставила је Арбенза без озбиљне конкуренције на изборима 1951. године, те је он глатко победио. Његова победа узбунила је чланове Стејт дипартмента, јер је након избора обећао „извући земљу из назадног феудализма и преобразити ју у модерну капиталистичку државу“,<ref name="p. 18">{{harvnb|Streeter, |2000: [http://books.google.com/books?id|pp=h17R_A0n-1MC&pg=PA18, pp. 18]}}</ref> те смањити утицај страних компанија и оснажити домаћу привреду.<ref>{{Cite book|authorlast=Fried, |first=Jonathan L.|title=Guatemala in rebellion: unfinished history|publisher=Grove Press|year=1983|page=52}}</ref>