Вејд-Џајлс — разлика између измена

'''Вејд-Џајлс''' ({{јез-кин-туп|у=[[wikt:威|威]][[wikt:妥|妥]][[wikt:玛|玛]][[wikt:拼|拼]][[wikt:音|音]] / [[wikt:韦|韦]][[wikt:氏|氏]][[wikt:拼|拼]][[wikt:音|音]]|т=[[wikt:威|威]][[wikt:妥|妥]][[wikt:瑪|瑪]][[wikt:拼|拼]][[wikt:音|音]] / [[wikt:韋|韋]][[wikt:氏|氏]][[wikt:拼|拼]][[wikt:音|音]]|п=wēituǒmǎ pīnyīn}}), је систем [[Романизација кинеског језика|романизације]] (фонетска запис и [[транскрипција]]) за [[мандарински језик|мандарински кинески језик]] коришћен у [[Пекинг]]у. Вејд-Џајлс се развио из система који је створио [[Томас Франсис Вејд]] средином 19. века, а уредио га је [[Херберт Ален Џајлс|Херберт Џајлса]]а у [[кинески језик|кинески]]-[[енглески језик|енглески]] [[речник]]у из 1892.

Вејд-Џајлс је био главни систем транскрипције у свету који говори енглески за већину 20. века, користио се у неколико стандардних књига и референца и свим књигама о Кини објављена пре 1979.{{sfn|Krieger|1997|pp=82}} Систем је замијенило романизације из [[НанђингНанкинг|Нанђинга]]а који су били у општој употреби до касно у 19. веку. Данас га је скоро у потпуности заменио [[пинјин]], али делови, нарочито имена појединаца и појединих градова су остали у употреби у [[Република Кина|Републици Кини]] ([[Тајван]]).

Вејд-Џајлс је развијен од стране [[Томас Франсис Вејд]] који је био британски амбасадор у Кини и кинески научник који је био први професор кинеског на [[универзитетУниверзитет Кембриџу Кембриџу|Кембриџу]]. Вејд је објавио први кинески уџбеник на енглеском 1867. године. [[Херберт Ален Џајлс]] је даље развио систем 1912. који је британски дипломата у Кини.<ref>{{cite web|url=http://web.archive.org/web/20070128065433/http://polaris.gseis.ucla.edu/skozerow/wadegiles.htm |title=Chinese Language Transliteration Systems -- Wade-Giles|publisher=UCLA film and television archive |accessdate = 4. 8. 2007.}} (Веб архива)</ref>

[[Република Кина]] ([[Тајван]]) је користила Вејд-Џајлс деценијама као чињенички стандард, постојеће уз неколико службених, али неприметних [[Романизација кинеског језика|романизација]] као што су у сукцесији: [[Гвоји Ромадзи]] (1928), [[Мандарински фонетски симболи 2|МФС 2]] (1986), и [[тонгјонг пинјин]] (2000). Тајванска имена места су готово још увек написани у Вејд-Џајлсу, и многи [[амерички Кинези]] и [[Канада|Канађани]] пишу своја кинеска имена у Вејд-Џајлсу.

[[Пинјин|Ханју пинјин]] је службени и највише кориштен систем у [[Народна Република Кина|Народној Републици Кини]]. У [[Сингапур]]у, пинјин се учи у националним школама и нашироко се користи у службеним документима, иако је влада обрнула захтев да људи региструју кинеска имена у пинјину. Вејд-Џајлс и пинјин записи за Тајванска имена места и речи дуго прихваћене на енглеском језику се још увек користе у текстовима на енглеском језику у обим земљама.

Чест приговор о Вејд-Џајлсовом систему је заступљеност [[дах (фонетика)|даха]] у [[плозивпраскави сугласник|плозивима]]има са апострофима: ''{{јез|zh-Latn|p, p', t, t', k, k', ch, ch'}}''. Међутим, коришћење апострофа чува ''{{lang|zh-Latn|b, d, g}}'', и ''-{j}-'' за романизацију [[говорни кинески језик|кинеских језика]] који има [[звук (фонетика)|звучних]] сугласника, као што је [[шангајски дијалект|шангајски језик]] (који има цео скуп звучних сугласника) и [[тајвански језик]] ({{lang|zh-Latn|Hō-ló-oē}}) чији систем [[Pe̍h-ōe-jī]] (ПОЈ, често зван мисинарска романизација) је слична Вејд-Џајлсу. ПОЈ, [[Легова латинизација|Лег романизација]], [[упрошћен Вејд]], и [[ЕФЕО кинеска транскрипција]] употребљавају слово ''{{lang|zh-Latn|h}}'' умјесто апострофе да прикажу дах (ово је слично натписом -{^h}- употребљиван у [[Помоћ:ИПА|ИПА]]). Конвенција о апострофи или "-{h}-" за означавање даха у сугласнику је такође пронађена у романизацији других азијских језика, као што је [[МекКун-Рејшауер]] за [[корејски језик]] и [[ИСО 11940]] за [[тајландски језик|тајски језик]].

Делимично због популарне пропусти апострофе, четири звука заступљени у ханја пинјину ''-{j, q, zh}-'', и ''-{ch}-'' сви постају ''{{lang|zh-Latn|ch}}'' у многим књигама и личним именима. Међутим, ако су сви [[дијакритик|дијакритички знакзнакови]]ови сачувани, систем открива складност која нема преклапања:

Ови празни римови су написани као ''{{lang|zh-Latn|-i}}'' у [[пинјин|ханју пинјинпинјину]]у (и тако неразврсљив од правог ''{{lang|zh-Latn|i}}'' као у ''{{lang|zh-Latn|li}}''), и сви писани као ''{{lang|zh-Latn|-ih}}'' у [[тонгјонг пинјин]]у. [[Бопомофо]], јер није романизација, не захтева репрезентацију празног рима.

Ако је слог није први у речи, своје прво слово није [[мајускулаверзал|велико слово]], чак и ако је [[властита именица]]. Кориштење апострофа, спојница, и великих слова често се не посматра у именима места и личним именима. На пример, већина прекоморских кинеза од [[Тајван]]ског порекла пишу [[прво име]] као „Таи Лун“ или „Таи-Лун“, док Вејд-Џајлс заправо пише „Таи-Лун“. Проблеми капитализација произлази делом због пасоша НР Кине зато што пишу великим словом сва имена власника (уз фотографију). Такође је због неспоразума који је други слог је [[средњег имена]]. (Види [[кинеско име]])

Вејд-Џајлс користи натпис бројева да покаже [[тона (тонски језик)|тон]] и службени пинјин користи дијакритике. Тонске ознаке су занемарене осим у [[уџбеникudžbenik|уџбеницима]].

* [[Легова латинизација|Лег романизација]]