Вејд-Џајлс — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
'''Вејд-Џајлс''' ({{јез-кин-туп|у=[[wikt:威|威]][[wikt:妥|妥]][[wikt:玛|玛]][[wikt:拼|拼]][[wikt:音|音]] / [[wikt:韦|韦]][[wikt:氏|氏]][[wikt:拼|拼]][[wikt:音|音]]|т=[[wikt:威|威]][[wikt:妥|妥]][[wikt:瑪|瑪]][[wikt:拼|拼]][[wikt:音|音]] / [[wikt:韋|韋]][[wikt:氏|氏]][[wikt:拼|拼]][[wikt:音|音]]|п=wēituǒmǎ pīnyīn}}), је систем [[Романизација кинеског језика|романизације]] (фонетска запис и [[транскрипција]]) за [[мандарински језик|мандарински кинески језик]] коришћен у [[Пекинг]]у. Вејд-Џајлс се развио из система који је створио [[Томас Франсис Вејд]] средином 19. века, а уредио га је [[Херберт Ален Џајлс|Херберт Џајлса]]а у [[кинески језик|кинески]]-[[енглески језик|енглески]] [[речник]]у из 1892.
 
Вејд-Џајлс је био главни систем транскрипције у свету који говори енглески за већину 20. века, користио се у неколико стандардних књига и референца и свим књигама о Кини објављена пре 1979.{{sfn|Krieger|1997|pp=82}} Систем је замијенило романизације из [[НанђингНанкинг|Нанђинга]]а који су били у општој употреби до касно у 19. веку. Данас га је скоро у потпуности заменио [[пинјин]], али делови, нарочито имена појединаца и појединих градова су остали у употреби у [[Република Кина|Републици Кини]] ([[Тајван]]).
 
== Историја ==
Вејд-Џајлс је развијен од стране [[Томас Франсис Вејд]] који је био британски амбасадор у Кини и кинески научник који је био први професор кинеског на [[универзитетУниверзитет Кембриџу Кембриџу|Кембриџу]]. Вејд је објавио први кинески уџбеник на енглеском 1867. године. [[Херберт Ален Џајлс]] је даље развио систем 1912. који је британски дипломата у Кини.<ref>{{cite web|url=http://web.archive.org/web/20070128065433/http://polaris.gseis.ucla.edu/skozerow/wadegiles.htm |title=Chinese Language Transliteration Systems -- Wade-Giles|publisher=UCLA film and television archive |accessdate = 4. 8. 2007.}} (Веб архива)</ref>
 
Систем Вејд-Џајлс је био намењен да препише кинеске речи за кинеске стручњаке. То је довело до општег осећаја да је систем не-интуитиван за нестручњаке, и није много корисно за подучавање кинеског [[изговор]]а.
 
[[Република Кина]] ([[Тајван]]) је користила Вејд-Џајлс деценијама као чињенички стандард, постојеће уз неколико службених, али неприметних [[Романизација кинеског језика|романизација]] као што су у сукцесији: [[Гвоји Ромадзи]] (1928), [[Мандарински фонетски симболи 2|МФС 2]] (1986), и [[тонгјонг пинјин]] (2000). Тајванска имена места су готово још увек написани у Вејд-Џајлсу, и многи [[амерички Кинези]] и [[Канада|Канађани]] пишу своја кинеска имена у Вејд-Џајлсу.
 
[[Пинјин|Ханју пинјин]] је службени и највише кориштен систем у [[Народна Република Кина|Народној Републици Кини]]. У [[Сингапур]]у, пинјин се учи у националним школама и нашироко се користи у службеним документима, иако је влада обрнула захтев да људи региструју кинеска имена у пинјину. Вејд-Џајлс и пинјин записи за Тајванска имена места и речи дуго прихваћене на енглеском језику се још увек користе у текстовима на енглеском језику у обим земљама.
 
== Техничка гледишта ==
 
=== Један симбол-више звука ===
Чест приговор о Вејд-Џајлсовом систему је заступљеност [[дах (фонетика)|даха]] у [[плозивпраскави сугласник|плозивима]]има са апострофима: ''{{јез|zh-Latn|p, p', t, t', k, k', ch, ch'}}''. Међутим, коришћење апострофа чува ''{{lang|zh-Latn|b, d, g}}'', и ''-{j}-'' за романизацију [[говорни кинески језик|кинеских језика]] који има [[звук (фонетика)|звучних]] сугласника, као што је [[шангајски дијалект|шангајски језик]] (који има цео скуп звучних сугласника) и [[тајвански језик]] ({{lang|zh-Latn|Hō-ló-oē}}) чији систем [[Pe̍h-ōe-jī]] (ПОЈ, често зван мисинарска романизација) је слична Вејд-Џајлсу. ПОЈ, [[Легова латинизација|Лег романизација]], [[упрошћен Вејд]], и [[ЕФЕО кинеска транскрипција]] употребљавају слово ''{{lang|zh-Latn|h}}'' умјесто апострофе да прикажу дах (ово је слично натписом -{<sup>h</sup>}- употребљиван у [[Помоћ:ИПА|ИПА]]). Конвенција о апострофи или "-{h}-" за означавање даха у сугласнику је такође пронађена у романизацији других азијских језика, као што је [[МекКун-Рејшауер]] за [[корејски језик]] и [[ИСО 11940]] за [[тајландски језик|тајски језик]].
 
Људи који нису упознати са Вејд-Џајлсовом често игноришу апострофе, чак их остављају током копирања текстова, несвесни да они представљају важну информацију. Ханју пинјин решава овај проблем употребљавајући слова латинице које се користе за израз звучних плозива, непотребни у мандаринском, који представљају сугласнике без даха: ''{{јез|zh-Latn|b, p, d, t, g, k, j, q, zh, ch.}}''
 
Делимично због популарне пропусти апострофе, четири звука заступљени у ханја пинјину ''-{j, q, zh}-'', и ''-{ch}-'' сви постају ''{{lang|zh-Latn|ch}}'' у многим књигама и личним именима. Међутим, ако су сви [[дијакритик|дијакритички знакзнакови]]ови сачувани, систем открива складност која нема преклапања:
* Не-[[ретрофлекс]]ни ''{{lang|zh-Latn|ch}}'' (пинјинско ''{{lang|zh-Latn|j}}'') и ''{{lang|zh-Latn|ch'}}'' (пинјинско ''{{lang|zh-Latn|q}}'') су увијек прије ''{{lang|zh-Latn|i}}'' или ''{{lang|zh-Latn|ü}}''.
* [[Ретрофлекс]]ни ''-{ch}-'' (пинјинско ''-{zh}-'') и ''{{lang|zh-Latn|ch'}}'' (пинјинско ''-{ch}-'') су увијек прије ''{{lang|zh-Latn|a}}'', ''{{lang|zh-Latn|e}}'', ''{{lang|zh-Latn|ih}}'', ''{{lang|zh-Latn|o}}'', или ''{{lang|zh-Latn|u}}''.
Ред 37:
* ''{{lang|zh-Latn|-u}}'' (раније ''{{lang|zh-Latn|û}}'') после [[сибилант]]а ''{{lang|zh-Latn|tz}}'', ''{{lang|zh-Latn|tz'}}'', и ''{{lang|zh-Latn|s}}'' (пинјинско: ''{{lang|zh-Latn|z}}'', ''{{lang|zh-Latn|c}}'', и ''{{lang|zh-Latn|s}}'').
* ''{{lang|zh-Latn|-ih}}'' после [[ретрофлекс]]а ''{{lang|zh-Latn|ch}}'', ''{{lang|zh-Latn|ch'}}'', ''{{lang|zh-Latn|sh}}'', и ''{{lang|zh-Latn|j}}'' (пинјинско: ''{{lang|zh-Latn|zh}}'', ''{{lang|zh-Latn|ch}}'', ''{{lang|zh-Latn|sh}}'', и ''{{lang|zh-Latn|r}}'').
Ови празни римови су написани као ''{{lang|zh-Latn|-i}}'' у [[пинјин|ханју пинјинпинјину]]у (и тако неразврсљив од правог ''{{lang|zh-Latn|i}}'' као у ''{{lang|zh-Latn|li}}''), и сви писани као ''{{lang|zh-Latn|-ih}}'' у [[тонгјонг пинјин]]у. [[Бопомофо]], јер није романизација, не захтева репрезентацију празног рима.
 
=== Узајамње ''{{lang|zh-Latn|uo}}'' и ''{{lang|zh-Latn|e}}'' са ''{{lang|zh-Latn|o}}'' ===
Ред 47:
Осим тога [[апостроф]]и се користе за разликовање [[#један симбол-више звука|више звука за једно латиничко слово]], Вејд-Џајлс користи [[спојница (интерпункција)|спојнице]] да одвоји [[слог]]ове унутар [[реч]]и, док пинјин само користи апострофе за одвајање несхватљиве слогове. Оригинално у свом речнику, Џајлс је користио леве апострофе (<span style="font-family:Times New Roman;">‘</span>) доследно. Таква оријентација је била у кинеским радовима до 1950-их и 60-их, када се почело да се постепено замењује десни апострофи (<span style="font-family:Times New Roman;">’</span>) у академској литератури. Он-лине публикација готово стално користити обичне апострофе ('). Апострофи су у потпуности занемарене у Тајванским пасошима, стога њихове изостављености у именима [[прекоморски Кинези|прекоморских Кинеза]].
 
Ако је слог није први у речи, своје прво слово није [[мајускулаверзал|велико слово]], чак и ако је [[властита именица]]. Кориштење апострофа, спојница, и великих слова често се не посматра у именима места и личним именима. На пример, већина прекоморских кинеза од [[Тајван]]ског порекла пишу [[прво име]] као „Таи Лун“ или „Таи-Лун“, док Вејд-Џајлс заправо пише „Таи-Лун“. Проблеми капитализација произлази делом због пасоша НР Кине зато што пишу великим словом сва имена власника (уз фотографију). Такође је због неспоразума који је други слог је [[средњег имена]]. (Види [[кинеско име]])
 
Вејд-Џајлс користи натпис бројева да покаже [[тона (тонски језик)|тон]] и службени пинјин користи дијакритике. Тонске ознаке су занемарене осим у [[уџбеникudžbenik|уџбеницима]].
 
=== Успоредба са пинјином ===
Ред 71:
* [[Поједностављен Вејд]]
* [[Ћирилизација кинеског из Вејд-Џајлса]]
* [[Легова латинизација|Лег романизација]]
 
== Референце ==