Википедија

Масакр у Сребреници — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
ратни злочин и злочин против човјечности, уклонио "полиција" + погледати страну за разговор
Ред 1:
[[Слика:Srebrenica 06.jpg|десно|300п|мини|Поточари, [[11. јул]] [[2006]].]]
'''Масакр у [[Сребреница|Сребреници]]''' је [[ратни злочин]] и [[злочин против човечности]] који сује [[Војска Републике Српске]], полицијауз ипомоћ паравојнесрпских формације[[паравојска|паравојних починилиформација]]{{fact}} починила над муслиманским (бошњачким)[[муслиман]]ским мушким војноспособним{{fact}} становништвом [[Сребреница|Сребренице]] [[11. јул]]а [[1995]]. године за време грађанског [[рат у БиХ|рата у Босни и Херцеговини]]. Овај масакр је почињен као освета за ратне злочине које су босански муслимани починили над Србима раније током рата (1992-95).
 
[[Meђународни суд правде]] (МСП) у [[Хаг]]у је [[26. фебруар]]а [[2007]]. у пресуди по тужби [[Босна и Херцеговина против Савезне Републике Југославије|БиХ против СРЈ]], овај злочин описао као [[геноцид]]. <ref>[http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=9&status=jedna&vest=101374&datum=2006-10-12 Геноцида није било], М. Лабус, Вечерње новости, 20. март 2007.</ref><ref>http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=02&dd=26&nav_category=64&nav_id=234143 Sud: Srbija nije kriva za genocid</ref> <ref>http://www.icj-cij.org/icjwww/ipresscom/ipress2007/isummary_2007-2_bhy_20070226.htm International Court of Justice, Summary 2007/2</ref>
За разлику од МСПНеки, неки (међу којима је и [[Луис Макензи]], главни командант миротворних снага [[УН]] у [[Сарајево|Сарајеву]]<ref>http://www.transnational.org/SAJT/features/2005/MacKenzie_Srebrenica.html</ref>) , за разлику од Међунардног суда правде, догађаје у Сребрници сматрају ратним злочином и масакром, али не и геноцидом. <ref>[http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=9&status=jedna&vest=97052&datum=2006-10-12 Није било геноцида, Д. Стојаковић, [[Вечерње новости]], 3. децембар 2006.]</ref>
<ref>http://news.serbianunity.net/bydate/2005/July_15/9.html</ref>
<ref>http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=53334</ref>
Ред 14:
|-
|}
:''Види и: [[Историја сукоба на простору источне Босне]].''
 
[[Савет безбедности Уједињених нација|Савет безбедности]] [[Уједињене нације|Уједињених нација]] је [[6. мај]]а [[1993]]. године, резолуцијом [[Резолуција савета безбедности 824|824]], места [[Сарајево]], [[Тузла]], [[Жепа]], [[Горажде]], [[Бихаћ]] и [[Сребреница]], прогласио [[Заштићена зона (УН)|демилитаризованим зонама под заштитом УН]]. У резолуцији [[Резолуција савета безбедности 836|836]] је подвучена одлучност снабдевања хуманитарном помоћи и заштите тих зона чак и војном силом (између осталог и помоћу војника [[УНПРОФОР]]-а, делујући у самоодбрани)<ref>http://www.ohr.int/other-doc/un-res-bih/pdf/836e.pdf Резолуција Савеза безбедности УН 836 (1993.) тачка 9</ref>.
Линија 20 ⟶ 19:
Међутим, заштићене зоне никада нису биле демилитаризоване <ref>http://www.hlc.org.yu/srpski/Haski_tribunal/Sudjenje_Milosevicu/Transkripti.php?file=1378.html</ref>. Конкретно, у Сребреничкој заштићеној зони остао је контигент [[Армија Босне и Херцеговине|Армије Босне и Херцеговине]] под командом <!-- коментарисан текст је "ратног злочинца"; у случају да ово треба да буде дискурс, онда и све друге осуђене (нпр. Крстића) треба карактерисати као ратног злочинца -->[[Насер Орић|Насера Орића]], као и паравојне формације које су биле под контролом само својих вођа{{fact}}. [[Генерални секретар (УН)|Генерални секретар]] УН-а [[Бутрос Гали]], је у свом извештају, објављеном [[30. мај|30. маја]] [[1995]]. оптужио владу БиХ због кршења уговора о демилитаризацији и учесталих војних активности унутар заштићене зоне, пар месеци прије масакра{{fact}}. Из Сребренице су се вршили стални упади на територију која је била под контролом Срба<ref>http://www.un.org/icty/indictment/english/ori-ii030328e.htm</ref>: тако су нападнута села и засеоци [[Бљечева]], [[Коњевић поље]], [[Сандићи]], [[Лозничка ријека]] (у два наврата), [[Загони]] (у два наврата), [[Биљача]], [[Магашићи]], [[Хранча]], [[Јежестица]] (у два наврата), [[Залужје]], [[Факовићи]], [[Бољевићи]], [[Сикирић]], [[Бјеловац]], [[Брана Бачићи]], [[Кравица]], [[Шиљковићи]], [[Осмаче]], [[Међе]], [[Опарци]], [[Обади]], [[Ратковићи]], [[Магудовићи]], [[Калудра]], [[Брађевина]], [[Брежани]], [[Крњићи]], [[Сасе]], [[Залазје]], [[Миланова воденица]], [[Подравање]], [[Скелани]], и [[Вишњица]].
 
Постоји списак од 3.200 Срба за које се тврди да је убијено на подручју Сребренице током рата 1992. до 1995. године. <ref>[http://www.srpska-mreza.com/Bosnia/Srebrenica/Serbian-graveyard.html Srebrenica - the Serbian Graveyard], P. Vasiljevic</ref> годинеХашки којитрибунал сује судијеовај Хашкогсписак трибунала одбацилеодбацио као нетачан.<ref>ICTY Weekly Press Briefing, јул 2005. [http://www.un.org/icty/briefing/2005/PB050706.htm ICTY Weekly Press Briefing], јул 2005.г.</ref>.
 
==Масакр==
[[Слика:Srebrenicamapa.JPG|мини|300п|десно|Ток војних операција приликом заузимања Сребренице|250px|right]]
[[11. јул|11. јула]] [[1995]]. године јединице [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] под командом генерала [[Ратко Младић|Ратка Младића]] су заузеле Сребреницу и по наводима [[Хашки Трибуналтрибунал|Хашког Трибуналатрибунала]] за бившу Југославију, убиле око 8.000 и протерале око 30.000 муслимана{{fact}}, становника и припадника јединица [[Армија Босне и Херцеговине|Армије Босне и Херцеговине]]. [[Љубиша Беара]], који је ухапшен [[2004]]. године, важи за главног логистичара тог масакра.{{fact}}
 
У то време у [[Сребреница|Сребреници]] стационирани припадници [[Холандија|холандског]] батаљона [[УНПРОФОР]]-а, под командом француског генерала [[Бернар Жанивијер|Бернара Жанивијера]] и главнокомандујућег холандског батаљона [[Ханс Кози|Ханса Козија]], нису успеле заштитида заштите Сребреницу од јединица [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]]{{fact}}. По исказима неких сведока{{fact}}, процеса против [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] у [[Хашки Трибунал|Хашком Трибуналу]] из јесени [[2003]]. године, масакр није био унапред планиран, док је Тужилаштво тврдило супротно{{fact}}.
 
Холандски министар одбране [[Јорис Ворхове]] је [[1996]]. године доказивао да су јединице АБиХ често кршиле демилитаризовану зону, али био је политички нападан, не могавши објаснити како су [[Војска Републике Српске|српски војници]] [[Холандија|холандским]] припадницима [[Плави шлемови (УН)|плавих шлемова]], без њиховог отпора, одузели оружје и опрему.{{fact}}
 
До сада су пронађени посмртни остаци од преко 5.000 жртава{{fact}}. 1.620 од њих су могли бити и идентификовани. Истог дана након 9 година, је у комеморативној церемонији, 338 жртава поново сахрањено у [[Поточари]]ма{{fact}}.
Линија 35 ⟶ 34:
 
==Последице==
[[22. јануар|22. јануара]] [[1996]]. године, [[САД|амерички]] државни секретар за људска права, [[Џон Шатук]] ([[енглески језик{{јез-ен|енглески]]: ''-{John Shattuck}-''}), потврђује постојање масовних гробница у којима је наводно сахрањено преко 2.000 несталих Муслимана/Бошњака{{fact}}.
 
Натерана резултатима [[Холандија|холандске]] комисије о истраживању догађаја везаних за масакр у Сребреници, [[16. април|16. априла]] [[2002]]. године, холандска влада премијера [[Вим Кок|Вим Кока]] (''-{Wim Kok}-''), даје оставку <ref>http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1933144.stm</ref>.
 
===Хашки трибунал===
[[Хашки трибунал]] је велики део свога рада посветио овом догађају и подигао бројне оптужбе и изрекао пресуде против људи који су у њега били умешани{{fact}}. Бројне суштинске критике рада Хашког трибунала доводе у питање кредибилитет ових оптужби и пресуда{{fact}}: њима се углавном не верује у Србији, Републици Српској и православним земљама (посебно [[Русија|Русији]], [[Грчка]]...) док им се углавном верује у Хрватској, Федерацији, и у западним и исламским земљама. Хашки трибунал овај догађај назива геноцидом што није опште прихваћено{{fact}}.
 
За геноцид у [[Сребреница|Сребреници]] [[1995]]. године оптужени су вође босанских Срба [[Радован Караџић]]<ref>http://www.un.org/icty/bhs/cases/karadzic/indictment/kar-ai000428b.htm</ref> и генерал [[Ратко Младић]]<ref>http://www.un.org/icty/bhs/cases/mladic/indictment/mlad-ai021010b.htm</ref>. Обојица су у бекству. У бекству је и генерал Здравко Толимир, бивши помоћник Ратка Младића и ратни шеф обавештајне службе Главног штаба [[Војска Републике Српске|ВРС]]{{fact}}.
 
Сви остали оптужени за злочине у Сребреници, бивши официри ВРС, су у притвору Трибунала, пошто су се добровољно предали или су ухапшени: Љубомир Боровчанин, Љубиша Беара, Драго Николић, Винко Пандуревић, Вујадин Поповић, Милан Гверо, Радивој Милетић и Милорад Трбић{{fact}}. За геноцид или учешће у завери да се почини геноцид оптужени су Беара, Поповић, Пандуревић, Николић и Боровчанин, док се оптужба за злочин против човечности над муслиманским становништвом ставља на терет генералима Толимиру, Гверу, Милетићу и капетану Трбићу{{fact}}.
 
За злочин у Сребреници први је осуђен [[Дражен Ердемовић]], припадник 10. диверзантског одреда ВРС, који је био под командом Младићевог Главног штаба{{fact}}. Ердемовић је осуђен на пет година затвора, на основу признања да је учествовао у масовној егзекуцији [[Муслимани|Муслимана]] из Сребренице 16. јула 1995. године на пољопривредном добру Брањево код Пилице. Према његовој процени, коју неки не сматрају објективном{{fact}}, тога дана на том месту убијено је око 1.200 мушкараца и дечака{{fact}}. Ердемовић је у међувремену одслужио казну.
 
Генерал ВРС [[Радислав Крстић]] осуђен је [[2001]]. године на 46 година затвора за геноцид у Сребреници{{fact}},. уУ априлу 2004. године Жалбено веће Трибунала донело је нову пресуду којом је Крстић осуђен на 35 година затвора за помагање и подржавање геноцида{{fact}}, док је крајем 2006. године коначном пресудом одуђен на доживотни затвор{{fact}}. Била је то прва пресуда Хашког трибунала за геноцид.
 
Генерал Крстић је у време злочина био заменик, а потом и командант [[Дрина|Дринског]] корпуса ВРС{{fact}}. Судије су оцениле доказаним да је генерал Крстић преузео команду корпуса [[13. јул]]а 1995. године и да су јединице Дринског корпуса и једницејединице Главног штаба ВРС, од 13. до [[19. јул]]а 1995. године убиле између 7.500 и 8.000 муслиманских мушкараца и дечака{{fact}}. Крстић је током суђења именовао Ратка Младића и још петорицу официра као одговорне за покољ Муслимана у Сребреници{{fact}}.
 
За злочине у Сребреници [[Хашки трибунал|Трибунал у Хагу]] осудио је бивше официре ВРС Момира Николића на 27 година затвора, Видоја Благојевића на 18, Драгана Обреновића на 17 и Драгана Јокића на 9 година затвора{{fact}}. Пуковник Благојевић био је командант Братуначке бригаде Дринског корпуса ВРС у јулу 1995. године када су снаге Дринског корпуса и Главног штаба ВРС систематски и организовано убиле око 8.000 муслиманских мушкараца и дечака Сребренице{{fact}}. Његов претпостављени у то време био је генерал Радислав Крстић.
 
У јуну [[2004]]. године, представници руководства [[Република Српска|Републике Српске]], признајусу признали одговорност [[Војска Републике Српске|српских снага]] за масакр у [[Сребреница|Сребреници]]{{fact}}.
 
== Међународни суд правде ==
[[Meђународни суд правде]] у [[Хаг]]у је [[26. фебруар]]а [[2007]]. у пресуди по тужби [[Босна и Херцеговина против Савезне Републике Југославије|БиХ против СРЈ]], овај злочин описао као [[геноцид]].{{fact}} Суд је утврдио да Србија није починила геноцид нити била саучесник у извршењу геноцида, али ју је нашао кривом затокритиковао што није учинила све што је у њеној моћи да га спречи.{{fact}}
 
== Критика званичне верзије догађаја ==
 
Посматрач [[Уједињене Нације|УН]]-а у Босни и Херцеговини, [[Филип Корвин]] (''-{Philip Corwin}-''), у својим анализама упућује на чињеницу, да то што се десило у [[Сребреница|Сребреници]], није био један велики масакр, него серија крвавих напада и противнапада зараћених страна у периоду од преко три године, који кулминирају [[1995]]. године. По њему, вероватно је да број убијених Муслимана/Бошњака није већи од броја убијених [[Срби|Срба]] из села око Сребренице, убијених од стране муслиманских јединица под командом [[Насер Орић|Насера Орића]], којих, (према српским изворима), има око 2.800. Број од 8.000 муслиманских жртава, он оцењује као "претеривање"<ref>[http://www.srebrenica-report.com/foreword.htm Анализа посматрача УН-а Филипа Корвина]</ref>.
 
Крајем маја [[2005]]. године објављује се филм са специјалним јединицама српске полиције, чиме се поново привлачи пажња јавности на тај масакр. По министру унутрашњих послова [[Србија|Србије]] [[Драган Јочић|Драгану Јочићу]], убиства шест становника Сребренице, снимљених на објављеном филму, су се одиграла [[16. јул|16]]. и [[17. јул]]а [[1995]]. године недалеко од места [[Трново]] на планини [[Јахорина]], око 150 километара југоисточнно од [[Сребреница|Сребренице]]<ref>[http://www.csees.net/?page=country_analyses&country_id=8&ca_id=1724 Country Analyses, Transitions Online: Belgrade’s Srebrenica Connection], Александар Митић, 6. јун 2005.г.</ref> а по сарајевском [[Дневни аваз|Дневном авазу]] на брду [[Трескавица]], јужно од [[Сарајево|Сарајева]]<ref>[http://www.arbeiterfotografie.de/galerie/kein-krieg/hintergrund/index-srebrenica-0005.html Скуп аргумената о пропагандној сврси у јуну 2005. објављених снимака]</ref>.
 
==Види још==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Масакр_у_Сребреници”