Тиреостимулишући хормон — разлика између измена

'''Тиреостимулишући хормон (-{TSH}-)''' или '''тиреотропни хормон''' је хормон предњег режња [[хипофиза|хипофизе]] који изазива повећано стварање и ослобађање [[хормонхормони|хормона]]а [[тироксина]] и [[тиронина]] из [[штитасташтитна жлезда|штитасте жлезде]]. Овај хормон такође изазива раст штитасте жлезде (деобу њених ћелија), повећава транспорт јода у ћелије штитасте жлезде, као и повећано стварање [[тироглобулин]]а.<ref>{{Cite book |author=Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић |title=Биохемија |publisher=Савремена администрација |id=ISBN 86-387-0622-7}}</ref>

Тиреостимулишући хормон<ref name="VoetBiochemistry3rd">{{VoetBiochemistry3rd |pages=668}}</ref> је [[гликопротеин]] [[молекулска маса|молекулске масе]] око 30.000 [[далтонјединица атомске масе|далтона]]а. Око 15% молекула чине [[угљени хидратихидрат]]и, а остатак [[протеин]]и. Изграћен је из две подјединице: α и β, које су везане неквалентним везама. Алфа подјединица, исте структуре среће се и код других хормона [[аденохипофиза|аденохипофизе]] гликопротеинске природе: [[адренокортикотропни хормон|адренокортикотропног хормона]] ([[АЦТХ]]), [[фоликулостимулирајућиfolikulostimulišući хормонhormon|фоликулостимулирајућег]] ([[ФСХ]]) и [[лутеинизирајући хормон|лутеинизирајућег хормона]] ([[ЛХ]]), као и код [[хумани хорионски гонадотропин|хуманог хорионског гонадотропина]] ([[ХЦГ]]). Бета подјединица је карактеристична за сваки од ових хормона. Када су подјединице раздвојене, губе активност. Ген за α подјединицу се налази на [[хромозом 6 (човек)|хромозому 6]], док се ген за β подјединицу накази на [[хромозом 1 (човек)|1. хромозому]].

ТСХ вишеструко делује на [[штитаста жлазда|штитасту жлезду]]. Повећава ослобађање хормона ове жлезе: [[тироксин]]а и [[тиронин]]а, повећава транспорт јода у њене ћелије, синтезу тиреоглобулина (претходник хормона). Тиреостимулишући хормон подстиче раст и [[ћелијска деоба|деобу ћелија]] штитасте жлезде. Своје дејство тиреостимулишући хормон испољава везивањем за мембранске рецепторе ћелија штитасте жлезде, након чега се активира анзим [[аденил циклаза|аденил циклазу]], која из [[Аденозин -трифосфат|АТП]]-а производи [[циклични аденозин монофосфат]] ([[циклични аденозин монофосфат|ц-АМП]]). Ц-АМП посредује у преносу инф до [[једро|једра]] ћелија, где се врши процес [[транскрипција|преписивања генетичке информације]] на [[Рибонуклеинска киселина|РНК]].

Тиреостимулишући хормон стоји под контролом [[тиреотропин ослобађајући хормон|тиротропин ослобађајућег хормона]] ([[Тиреотропин ослобађајући хормон|ТРХ]]) [[хипоталамуса]]. Хормони штитне жлезде: [[тироксин]] и [[тиронин]] механизмом [[негативна повратна спрега|негативне повратне спреге]] инхибишу лучење овог хормона. Када концентрација тироксина и тиронина падне, инхибиција се отклања. Ова два хормона такође инхибишу и лучење [[Тиреотропин ослобађајући хормон|ТРХ]] на исти начин.

* Високе вредности тиреостимулишућег хормона се најчешће срећу код код примарног [[хипертиреоидизамбазедовљева болест|хипотиреоидизма]].

* Ниске вредности овог хормона се најчешће срећу код примарног [[хипертиреоидизамбазедовљева болест|хипертиреоидизма]].

* [[Штитна жлезда|Штитаста жлезда]]

* [[Базедовљева болест|Хипертиреоидизам]]

* [[Folikulostimulišući hormon|Фоликулостимулирајући хормон]] ([[ФСХ]])