Хероин се конзумира ушмркавањем (брзо се апсорбираапсорбује преко [[Слузница|слузнице]]), пушењем (загревање хероина на алуминијумској фолији и удисање његових пара - тзв „јури змај“, „хватање змаја“) или инјекцијом (интравенски). Приче о поткожном или интрамускуларном убризгавању хероина су још неке од апсурдних дезинформација (такав унос хероина помешаног с киселином изазива неиздржив бол и отеклине склоне инфекцијама које трају месецима). Пушењем, хероин стиже до [[мозак|мозга]] за свега 7 [[секунда|секунди]], најјачи, [[Еуфорија|еуфорични]] ефект осећа се након 5-7 минута, док се код интравенозног узимања догађа за 10-20 секунди. Доза зависи од начина узимања и толеранције (интравенски без толеранције 5-10 мг, пушење 15-25 мг), исто тако и јачина деловања и трајање (обично 3-5 сати).
Иницијални ефекат одмах након узимања је огроман, еуфоричан вал којег прате осећаји опуштености, сигурности, нестајања бола, и напетости. Љутња, фрустрације и агресивност нестају, јављају се сигурност и [[љубав]] према себи. Након проласка почетне еуфорије јавља се угодан, опуштен осећај задовољства и смирености. Понекад, посебно код првих узимања, могућа је мучнина и повраћање.
