Банде Њујорка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
|||
Ред 22:
{{упозорење-филм}}
Филм почиње у [[1846]]. на Доњем Менхетну, тачније у округу „Фајв Поинтс“ (који се данас зове -{Two Bridges}-). Рат разних округа бесни годинама између банди „домородаца“ (тј. оних који су рођени у Америци) и надмоћних ирских имиграната.
Староседиоце предводи Вилијам „Бил Месар“ Катинг, белац и протестант, који отворено мрзи имигранте. Вођа ирских имиграната, званих „Мртви зечеви“, је свештеник Валон, католик, који има младог сина, Амстердама; његови помоћници су „Хепи Џек“ Малрани, Чарлс макглоин, Хел-Кет Меги и плаћеник Волтер Макгин. Катинг и Валон коначно се међусобно супротстављају у крвавом сукобу на Рајском тргу. Битка завршава кад Бил убија Валона пред Амстердамовим очима. Катинг објављује да Мртви зечеви више не постоје и да ће Валлоново тело бити покопано, а не раскомадано. Амстердам, узевши нож којим му је убијен отац, побегне и закопа га. Убрзо га ухвате и пошаљу у сиротиште Хелгејт. Прича се наставља шеснаест година касније кад Амстердам, сада мушкарац, напуста Хелгејт. Иако су га управници из сиротишта наговарали да заборави освету за оца, он симболишно одбија такву помисао бацивши [[Библија|Библију]] у реку. Враћа се у Фајв Поинтс и готово одмах почиње планирати освету против Била. Поновно се налази са својим старим пријатељем, Џонијем, који га упознаје са Билом Месаром. Џонијева мала група ради за Била џепарењем, а Амстердам убрзо постаје Билова десна рука. Амстердам приповеда
У задњим сценама филма скупљају се лешеви за покоп. Билово тијело покопано је у [[Бруклин]]у, на месту одакле пуца поглед на [[Менхетн]], одмах покрај свестеника Валона. Џени и Амстердам посећују гроб, а Амстердам закопава очеву бритву. Измењују се кадрови, дочаравајући развитак града од [[1846]]. до данас, а заустављају се на слици Светског трговиског центра. На крају се чују Амстердамове речи, који каже да „без обзира што све направили како би изградили овај град, нико никад неће знати да смо били ту."
|