Холандски језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м +Категорија:Језици Белгије; +Категорија:Језици Суринама; ±Категорија:Холандија→Категорија:Језици Холандије помоћу геџета [[Вик… |
|||
Ред 36:
* '''Старохоландски''' (отприлике 800-1100.) – овим појмом означују се старофраначки дијалекти који су се простирали на данашњем холандском говорном подручју. Ти су дијалекти тек слабо утврђени, будући да су њихови трагови незнатни.
* Под '''средњохоландским''' (отприлике 1100-1500.) подразумијевају се фламанска и брабантска нарјечја доњофраначког која су дјеломично била пренесена и у писани облик. Из овога су раздобља усменом предајом сачувана значајна дјела дворског и витешког пјесништва. Средњохоландски се обично звао "-{dietsch}-" или "-{dütsch}-".
* '''Новохоландски''' (од 16. стољећа) се напротив заснива на прекорегионалноме доњоњемачком књижевном језику (-{nederdytsch; nederduitsch;}- „средњодоњоњемачки"). Од 17. стољећа те посебно јако средином 20. стољећа доњоњемачки је у сјеверној Њемачкој поступно потискиван од књижевног њемачког (навластито у градовима) те данас још постоји само у облику регионалних дијалеката. У Фландрији, Брабанту и Холандији се међутим доњоњемачки развио у
Средишњи догађај у историји холандског језика било је довршење "-{Statenbijbel}-" (=Државне Библије) између 1618. и 1637. Она има слично значење као и њемачки пријевод Библије [[Мартин Лутер|Мартина Лутера]]. Пријевод је настао по налогу црквеног сабора у [[Дордрехт]]у те се усмјеравао према аутентичним грчким изворницима. Пријевод Библије битно је допринио поједностављењу језика.
| |||